Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

73

на свакога путника који прође пиротским путем, као хиљаду упалих очију мртве турске аждаје — нема више ни једне главе српске.... Мудра лија турског реФорматорства , која је ггоследњег рата тако шалосно долијала, Митад пагаа, чим је отпочео своју каријеру као гувернер у Нишу, уклонио је све српске главе из 'Келе куле, јер он је одмах разумео да те лубање у кули никога не плагае међу Србима, већ да им у прсима само распламчују жудњу да освете Чагар, он је једини појмио да та кула није на дику већ на срамоту турску, и он је тако посакривао те српске главе, да смо ми освојивгаи Ниш, једва нашли једну у дубини зида. да је пошљемо народном м Узеју у Београд. Митад-паша имао је право гато је мислио да је 'Келе кула Србима само једна драгоцена, света успомена, јер ми видимо да начелник гатаба српске војске, чим је* ова освојила Ниш, увршћује међу своје прве дужности и то, да достојно огради и окити Ћеле кулу, да око ње сопственом руком посади четири жалосне врбе, и најлегпнега цвећа, и да сваки свој одмор или шетњу употреби на заливање цвећа око Ћеле куле ... Да, осећање пијетета на спрам свију великих покојника српскога народа, врло је развијсно осећање у срцу свакога Србина. Ако ико, српски народ свагда је умео да цени заслуге својих великих синова. Ето јутрос. Нико се не беше сетио да нареди да се развалине од Ћеле куле нарочито оките за данашњу свечаност. па опет, оне освануше покривене цвећем и венцима. Ко их је то преко ноћ окитио ? Некн веле нишлијске жене и девојке, а други веле да су рањеници и болесници из оближњег здања оплЈачкали своју лепу цветну багату само да достојно оките Келе кулу. А ја велим да су и једни и други то учинили... Око тога јуначкога гроба, покривеног цвећем које миригае срдачном благодарношћу потомака, стајаше да-