Otadžbina

74

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

нас Господар срггски и његова војска и његов народ, сви гологлави слушајући парастос онима, који 1809 погинуше за ослобођење Ниша.... На далеко се ориле божанске песме наше свете цркве, које су тако пуне утехе за уцвиљено људско срце. Кад се свршио парастос, онда изговори бивши учитељ нишки, вредни Тодор Атанацковић беседу, која је свима присутним натерала сузе на очи. Мото његове беседе беше црквена песма при опелу „Памјат их в род и род/ али, и ако је та беседа била махом духовне садржине, опет из ње на сваком кораку просијавало најодушевљеније родољубље, најоданија љубав и верност спрам витешкога Господара, који је учинио да је Ниш данашњу свечаност доживео. (( Браћо — усклицаваше беседник — чинећи сиомен јунацима који 1809 погинуше за српску слободу, поучимо се од ове куле пред нама како је скупа слобода народна, научимо се/да се она никада не поклања већ увек осваја. Кула ова остаје и даље тако да прича потомству шта вреди независност народна. Када се Бог на наше неописане муке смиловао и када је увенчао победом оружје нашег витешког Госиодара, те тако и ми слободу доживесмо, онда будимо верни и одани и срцем и душом нашем Светлом Господару и нашем драгом отачаству. Душу и тело, живот и имање, све да жртвујемо на заповест Његову за благо отаџбине, па да потомство наше произнесе и за нас оне речи св. цркве , које ми сад нроизносимо неумрлом Оинђелићу и његовој дружини: Памјат их в род и род!" Величанствена песма (( вјечнаја памјат/" захори се из хиљаду грла, војна%музика свираше жалостан марш, ОФицири салутЈваху, а војска са три сложна плотуна у вио. достојно заврши ову свечаност. јЗИАДАН јаОРЂЕВИЋ