Otadžbina

ШЕТЊА ПО ОБЛАЦИМА.

77

корпу и путнике у њој и да врло поотепено и лагано силази на ниже, док најзад са свим не спусти путнике и то врло полако. Амрел за силазак пронашао је Француз Г&рнерин. «22 октобра 1797 год. у пет сати после подне вели астроном Лаланд, грађанин Гарнерин попе се на једној лопти у парку Монсо ; мртва тишина владаше међу гледаоцима; интересованост, страх, беше свакоме на лицу исписан. Кад се попео на 400 метара, он пресече конопац који је везивао амрел и његову корпу са лоптом те се одвоји од лопте. Амрел је са путником силазио врло брзо и љуљао се час на једну, час на другу страну и то тако страшно, да су многи узвикивали од страха, а многе жене пћдошс у песвест. (То је било за то, што тај први амрел није био у средини проваљен). Међу тим опет Гарнерин сиђе са свим здрав на земљу близу онога места са кога је и пошао. Гарнерин је први који се смео поверити томе, у први мах врло опасном апарату. Гарнерину је дошла на памет мисао о амрелу за време његовог тамновања у Будиму, где је био дуго време државни заточеник." Исто тако је правио покушзје са амрелом и Робертсон 1804 године у Бечу, али он сам није на њему силазио него његов један ђак по имену Мишод. Робертсон је у неколико допунио тај нрви амрел тако, да је кории додао један додатак који кад корпа брзо пада. може да се развије и да служи као други амрел. Мишод је у први мах силазио врло брзо, али кад се доцније развише оба амрела он је са свим лагано сишао на земљу. Госаођа Гарнеринова и многи други аеронаути силазили су доцније на амрелу. На таком амрелу хтела је да сиђе и госпођа Бланшарева, али јој није испало за руком. У извесним случајима може амрел да буде врло спасоносан. Ако се на пример деси да се лопта напрасно процепи или со у ваздуху запали, онда је амрел једно