Otadžbina

78

ШЕТЊА ПО ОБЛАЦИМА

срество да аеронаута сиђе, а да се не отрмоглави. Међу тим ма да је амрел у таким случајима врло добар опет он има и неких доста великих мана. Човек није господар од амрела, он не може њиме да управља, те да га амрел носи куд он хоће, као што може управљати лоптом кад има терета. Амрел сиђе где га ветар носи: на дрво, кућу, па и у реку. Путник то не може да избегне и силази онде куд га амрел нанесе па ма он и нехтео. Из тог узрока ретко се ко сад спушта на амрелу него само на лопти која је куд и камо сигурнија. VII НЕКОЛИКО ВАЗДУШНИХ ИУТОВАЊА Није много прошло од проналаска ваздушне лопте, а већ почеше сви да се запиткују како би било кад би се на лопти попео и какав човек. Први пут се помислило да људи не могу издржати ако се попну оа лоптом, с тога и пробаше први пут са оним животињама за које смо споменули да су затворили у кавез и везали за лопту у Версаљу пред Лудвиком XVI. Кад се животиље вратише читаве онда се видело, да ни за човека нема никаквих опасности и већ се на све стране говорило како ће човек да се пење у облаке, како ће да иде са једне планете на другу и тако даље. Али ко ће да почне? ко ће бити први што ће се поверити лопти ? Истина ствар је била лепа и величавствена „летети по ваздуху" али не мање било је и опасносги. Један млади Физичар, Пилатр дв Розијер пун одушевлења за својом науком и за новим проналаоком, беше први која се поред своју опасности реши да заплови у више ваздушне регионе. Први пут се он попео у среду 5 октобра 1783 на једној лопти која је била привезана за земљу до на 80 стопа и тамо остао 4 минута и 25 секунда. У петак 17 октобра он се попео поново, али ветар сметаше те покушај не испаде са свим као први пут. У недељу 19 ок-