Otadžbina

тобра у 4/ ј оата на очима преко две хиљаде људи натх>нише лопту за пет минута и Пилатр де Розијер седе на јодну страну ограде начињене на лопти метув на друту страну терет од 100 Фуната да одржава равнотежу. Лопта се попела до на 200 стопа и на тој висини остала шест минута. Други пут се »Розијер попео до на 250 стопа висине и пронашао многе важне ствари из аеронаутике. Тако овога је пута нашао да лопта не аада. него силази; да се не може изврнути ; да путник ако има на расположењу гаса може да се попне опет како оће, нарочито ако види да лопта силази онде куда он не би хтео. Пилатр де Розијер беше се попео на висину од 250 стопа и с те висине полако сишао скоро близу земље. Међу тим он мете на огњиште још сламе те поново напуни у неколико испражњену лопту и она се попе опет на првашЕћу висину. Сви ови покушаји нису били напред објављени и била им је цељ да у напред виде да ли се човек може сигурно поверити лопти. Пилатр де Розијер решио се да јавно предузме слободан пут по ваздуху и МонголФијери направише у Паризу нарочиту лопту од двадесет метара висине и доста јаку, да понесе собом путника. На доњем отвору и то с поља направише галерију као неки балкон за путника. Поред тога направљено је и огњиште, које ће лопта такође понети са собом, те да по потреби сам путник пуни лопту. (Ваља имати на уму, да су те прве лопте пуњене загрејаним ваздухом) Спрема за то путовање чињена је одавна и 21 новембра беше све готово, само да путник уседне Пред сам полазак понуди се Маркиз Дарланд Розизијеру да и он са њим путује, кога овај као пријатеља ие могаше одбити. Опасност је била велика поверити се вишим ваздушним регионима, о којима се врло мало знало У го ое умеша и краљ Лудвик XVI Увиђајући толику опасност, он беше противан путовању кроз ваз-