Otadžbina

86

ШЕТЊА 110 0БЛА.ЦИМА

имао и једног голуба. Кад је дошао на толику вислну, једна бешика напуњена доле ваздухом пукне и голуб поплашен излети из корпе ; он је дуго облетао око корпе па кад није имао куд на друго место да се заустави, он се врати опет у корпу. Пошто је Бланшар још неко кратко време прибавио у ваздуху, сиђе иа земљу. Охрабрен млогим својим путовањем, Вланшар објави једнога дана у новинама да ће да пређе на лопти преко канала Ла Манша. Доктор Џифри, енглез, понуди се да га Бланшар поведе са собом. У петак 7 јануара небо је било ведро, после врло хланде ноћи ; ветар, врло слаб, дуваше северо-западно. Почеше у десет сати да пуне лопту и док су њу пунили, пустише друге две мање лопте да виде какав је правац ветра. У три четврти, после подне, привезаше корпу и унеше у њу потребне ствари и неколико кеса с песком. У један сат Бланшар даде зиак да пусте лопту, но како је била сувише оптерећена, не могаше се пењати, те с тога чутници беху принуђени да баце готово сав терет, и лопта се поче иењати лагано ; остало им беше само три кесе песка од по 10 Фуната. Кад су већ били над морем , лопта поче силазити. Они избацише још једну и но кесу, и лопта поче поново да се пење. Више пута је лоита оилазила и они су непрестано бацали остатак терета. У два сата и двадесет и пет минута били су на три четвртине овојега иута ; жива у барометру пењаше се што значи да лонта силази, а они не имађаху више терета. Видећи се на невољи побацаше и оно што су понели за јело и многе друге ствари. Веле да је у том опасном тренутку проФесор ЏиФри пристао да скаче у море : (( Ми ћемо обојица пропасти, рекао је он ; ако мислите да ће. вао то спасти, ја сам сам готов да жртвујем свој живот." Беше им остало још једно једино средство : требало