Otadžbina

90

ШЕТЊА ПО ОБЛАЦИМА

да смо полако пали у море, опет наша галерија потону и ми бејасмо до половине у води ; често нас поклапаху морски таласи. Лопта је била полупразна и неки ветар подухвати је и понесе тако. да нас је више сати вукла за собом. У зору видесмо где смо; били смо спрам Низара ооам километара од обале. Лопта нас је и даље носила према обали кад ветар са обале одби нас натраг према отвореном мору. Беше већ у велико свануло, а ми виђасмо око себе само воду. небо и извесну смрт. Међу тим опет наша срећа, нанесе нам неколико лађа ; али видећи из далека лопту, и не могући распознати шта је уплаше се па пусте сва једрила, само да побегну. Нишга нам друго не остаде , него да нас лопта однесе у Далмацију која је још врло далеко била, Али док би до ње стигли, одавна би у таласима морским нашли смрт, да нам нека наша срећа не посла једног пловца , који је био мало вичнији од оних што мало пре побегоше и који је из далека познао да је то ваздуглна лопта. Његови мрнари бацише нам један конопац за који се ми ухватимо те нас изнурене и полумртве изнеше на кров. Лопта толико олакшана попе се опет у висину, ма да су мрнари покушавали да је задрже. Лађе се јако њиала, опасност беше велика и мрнари одсекоше конопце. На један пут лопта полете невероватно брзо и за тили час нестаде је у облацима. (( Било је осам сати кад нас извукоше у лађу. Грасети беше као мртав, једва је давао знаке живота. Руке му беху промрзле а ја од хладноће и глади бејах сав изнурен. Капетан лађе чинио је све што је могао да нас оиорави. Он нас срећно одвезе у Фераду, одакле одемо у Полу, куда мени један вешт хирург одсече прсте на руци. ))1 Доцније се Замбекари и даље занимао ваздушном лоптом но опет несретно. Попне се он на једној лопти 1 Р. М агјоп. — (( 1 ј 65 ћаПопз.®