Otadžbina

94

ШЕТЊА ПО ОВЛАЦИМА

како се упропасгио кад се видео над Океаном. Читава два сата путници мишљаху да су пропали Ветар окрете лопту спрам Норвешке и аеронаути сиђу на земљу четири стотине километара далеко од Христпјаније. Они су дакле за ту ноћ нрошли један део Француске , Белгију северно море и сншли у Норвешку. 27 јануара баш на дан примирја пошао је из Париза Лаказ у три сата из јутра и прошао близу земље код Ниорта аш у место да сиђе он избаци терег па оде опет у висину. Он је наставио свој пут и прошао на 2000 метара над вароши Рошела. Ови су мислили да ће ту да сиђе али он и даље настави пут ге га ветар нанесе на Океан из кога није више ни изашао. Лаказова лопта била је шесдесет трећа ; сутра дан изашла је из Париза шесдесет четврта и последња лопта и однела у Француску вест о примирју. — Као год што на сваком путу може путнике задесити каква несрећа ; бродолом , судар на железници и т. д. исто тако и ваздушни путници могу често да страдају. Нарочито у првашље доба кад се још није знало како ваља лоптом управљати и док су путници полазили на пут тако рећи без икакве спреме и сасвим непромишљено сваки је могао очекивати пре да ће пронасти и ако се врати то је више био случај. Ма колико да изгледа да је лопта врло несигурно средство за путовање, ма да човек мисли да је врло млого ч>их пропало на ваздушним лоптама, ви ће те се изненадити кад видите да лопта није толико несигурна дознавши да је од осам хиљадл аутника. аропало свега. до двадесет и то увек својом непромишљеиошћу. Вредно је да се неколицине тих јадника при овом месту сетимо. Први ваздушни нутник Пилатер де Розијер јесте у исти мах и прва жртва ваздушне лопте али као што ће те видети својом кривицом. По што је Бланшар прсшао