Otadžbina

ШЕТЊА ПО ОБЛАЦИМА

95

из Енглеске у Франдуску, Пилитр хтеде да учиии пут у супротном правцу, пут много тежи од онога. Узалуд је било говорити њему о опасиостима којима се излаже на том путу. Он уввраваше са своје стране да је нашао нов распоред аеростата који је млого сигурнији и оа којима он може да с- задржи у ваздуху врло дуго. Он добије од државе четрдесет хиљада ливара да направи своју машину. Ево у чему је био.тај његов проналазак. Испод обичне лопте напушене, светлећим гасом, привезао је један монголФијер. МонголФијер би служио у место терета, јер кад је хтео да се пење он је имао само да загреје јаче ваздух под њим а кад је хтео да сиђе. онда је требало испустити гаса. Али баш тај измегаани начин којима је Пилатр мислио да олакша пењање и снуштање, био је врло опасан. Право је казао њему проФесор Шарл да ом носи ватру иорвд ба.рута али Пилатр не слушаше иикога. 13 и 14 јуна 1785 спремаше он а еро-монголфијер за пут ; 15, у четири сата из јутра пустио је 'једну малу лопту пробе ради да види правац ветра. У седам сати Пилатер се појави на галерији заједно са Роменом једним његовим помагачем, који је у место награде за помоћ, тражио да се и он попне у ваздух. Пред сам полазак маркиз МезонФор баци у корпу две стотине лујидора само да га Пилатр пусти да се и он попне. Овај га одбије. „Најзад, прича један очевидац из т јг доба, аеромонголФијер подиже се лагано, величанствено ; два топовска метка поздравише путнике , они одговараху из корпе ; грдна гомила света узвикиваше за њима од радости. Они се пењаху све више ; није прошло дуго а већ беху над морем. Сваки беше упро очи на лонту па је са страхом посматра. Таман беху за пет километара одмакли од обале а ветар који дуваше са запада врати их натраг на земљу; већ има двадесет и седам минута како су у ваздуху.