Otadžbina

96

ШЕТЊА ПО ОБЛАЦИМА

(( У тај мах изгледаше као да путници дају неке знаке. — кад на један пут грдан пламен обузе сву лопту н јадни путници страдоглавише с • на земљу, пет километара далеко од Булоња а на три стотине корака дплеко од морске обале „Несрећног Розијера нађоше у корни свог расмрсканог , његов друг дисаше још али не могаше одговорити ни једне речи ; после неколико минута издану." Тако исто је страдао и Оливари у Орлеану V 5 новембра 1802 год. Он се ноиео на једном монголФијеру од артије; само неколико конопаца држала су га на ободу лонте. Корпа је била пуна сламе којом је мислио да и даље загрева ваздух те да се лопта пење. Кад се већ доста високо испео од једне варнице са огњишта плану сва лопта, и Оливари падне на земљу четири километра далеко од оног места са ког је пошао. Мозман у Лиљу беше пошао на пут 7 априла 1806 године. Његова лопта беше од свиле и напуњена водоником. Овај аеронаута имађаше обичај да се пење стојећи и то не у корпи већ на какој лакој дасци која му је служила у место корпе. Десет минута после поласка баци он у ваздух један аМрел па услед бацања изгуби равнотежу и стрмоглави се на земљу, те га нађоше пола укопаног у песку близу вароши. Лопта је наставила сама свој пут. Биторф у Немачкој много се пута пењао у ваздух и увек на монголФијерима. У Манхајму, 17 јула1812пошао је на лопти од артије која је имала 16 метара у пречнику а 20 метра висине. Попев се у ваздух лопта се запали и он падне мртав на земљу. Хари стари оФицир енглеске марине, имао је обичај да буде куражан према елементима. Он се више пута пењао са енглеским аеронаутом Грехемом па охрабрен измисли сам неку врсту ваздушне лопте те се на њој у мају 1824 попне у ваздух. Кад се попео доста високо