Otadžbina

РЕГУЛИСАЉЕ ЂЕРДАПА

Онн су узели за начело свог рада постојано и нскључно јажење т. ј. дубљење и жлебљење бродног канала у самом кориту или на српском земљишту поред обале. — То жлебл.ење врши се у велииој мери од како је барут пронађен. те се камењв могло лакше ломити. У кориту је издубљен канал нравдем матице, као што је видимо у нацрту, а изван корита видимо иредлог Вашархељов пз године 1835. Од угарске владе 1879 год. позвани европски стручњаци, да изнађу узрока томе зашто је Сегедин од понлаве морао страдати, иосете ђердап, виде га, и препоруче особени канал за бродарство у кориту, у оној пучини нзмеђу нреграде и српске обале, као што сам ја у плану забележио. Овај би јаз имаб уставе (категвсћкизе.и).« Овим каналОм би пароброди пловили уз воду, а стари пут, матицом, служио би за лађе низ воду, само што би имао бити још дубље у стену ижљебљен и од оштрице стеновите очишћен, да могу пароброди и при најмањој води ту пловити. Ваља нам најпре посматрати узроке зашто досадањи начин жл>ебљења и дубљења није био успешан. Од линије аб уз воду до града или острва Оршаве (Адакале) у дужини од 2*83 км. постоји у Дунаву плићаг, тако, да што дубље људи жљебе оно корито и онај бродни јаз матицом између ирвог камена и Голубачке . стене, тим брже отиче вода из оног успореног плићага, те тим плића вода у овом постаје, н онда се свакад показивала потреба, да узводу још мало дал.е буде продужено оно жљебљење. Ово је био прави Сисифов рад. Вашархељијев канал исте би: последице имао : за ону количину воде, која утиче у тај канал, била би смањена вода у оном плићагу исмеђу Адакала п Ђердапа и у тој би размери Дунав постао плићи, и неспособан за пловидбу. Обратимо сада нашу пажњу на предлог европских експерта 1889-е године. ТИта хоће они ? Да буде старо корито матицом за лађе пизводно јоги дубљ°, издубљено, дакле да се оио исто учини, што се је досад вековима због 7*