Otadžbina

100

1'К У.11;СЛ11.Е ХЈЕРДАИА

горе наведеног разлога као безуспешно оеведочидо ; и још к тому да се жљеби нов канал у дупавском кориту за узводну пловидбу, који ће у своју шупљииу да цргш толико воде иа горњег илићага, да ће се у овом моратп жљебити нов канал за бродарство до близу Адакала. Чујмо, што су два на.јиозванија стручњака у дотичној седници инжињерске задруге у Бечу н у седннцн друштва „Даиубијус-а" казали кад се једознало, да су стручњаци већином гласова усвојили предлог европских експерта са неким незнатним изменама : Г. Касијан уиравитељ првог иаробродског друштва, примети : „да се аароброди врло не радо увлаче у канал, а јо/н мање у канале са усгпавама." А први међу хидротехпичарпма и хидрографима, дворски саветнпк г. Векс довпкпваше им : п Немојтк дубље дувгтги старо корито, да нам неотече одвеИ брно вода из оне клитке аучиие изжђу Адакале и Ђердааа, те да аосле морамо и ту дубити и жљебтпи дуиавско дно /■' Али ево ми чинимо већ тај грех примањем предлога европских стручњака, и смањујемо количпну воде у оној горњој пучинн за ону колпчину воде, коју новп: бродни канал: за се иотребује. Мп видимо да јс г. Векс са својом примедбом у живац, погодно. Систем канализоваља нема по Дунав и оне стсновпте нреграде вредности. Ја проучавам то иптање ево дванаест и внше година> и дошао сам до убеђења, нро него што је Векс своју иресуду изрекао, да дојакошњи начпн регулисап.а апсолутпо не водн цел.и и предлажем као устук опи.м сметњама сустав: Гатења. Погледајмо на цртеж на ћемо видпти, да Дунав нма и год. 1834, при иајмањој води у нашем столећу, много и доста воде, само што се је та у прешироком корпту од 900 мет. п 1088 мет. расплињпла, растурила.