Otadžbina

102

РЕГУЈ1ИОАЊЕ ЋЕРДАПЛ

Дунав је, кад надође, љута, тешка, халовнта вода, она руши и рони, што јој год хоће да стане на пут. Трошкови за иоправке после сваке велике воде билн би огромнп. Дризнајем, да је начин гатења, у колико .је прост (он је стародреван), у толико је џиновски величан ио дужини гата, но јакоћи његове конструкције и ио дебллшп н висини н,еговог зида особито у линији лж. За то ће вековима трајати. Кад је могао ире 800 година нрост сељак Џин у Кини јаз од 1517 мет. дужнне ио њему названи Џин-хо, ископати а местимице узидане насипе подићи, те данашњи дан још служи за пловидбу и заливање поља и усева, кад је могао ЈГесепс ископати Суецки канал и саставитн море с морем, а сада ено сече, копа, жљеби Панамско било, као да нису земља и стене које он прокопава, ваљда ће се моћи и мој гат градити. Ко зазире од његове огромности, еио му друго место у 0 за иизводњи гат о.ир, 1490 мет. дуг, јефтинији али и краће трајући јг са више трошкова за поправке скончан. По овом начелу могле би се седам горњих иреграда у Горњој Клисури нод нарочитим за сваку условима — регулисати. » Ја сам овом свом убеђењу о начину регулисања Преграда дао израза у немачкој књижевности, у својој књизп, „казанске стене 1879" и у књизи која је 1883 год. изашла лод насловом „Регулисање река у Угарској" и у разним мојим предавањима у Бечу и Врптцу. Нека се нађе и у „Отаџбини". Надајмо се да ће доћи време и доцније те ће се усвојити и остварити мој предлог у општу корист и пловидби иа благослов. У Бечу месеца Фебруара 1887.