Otadžbina

В Е Р Е Н п II 11

111

чинац иримљен у бергамској области. Посланик одговори на то. да за ту ствар сада чује први пут и да ће писати у Млетке , те да би његовој преузвишености лично могао дати доволља објашњења о тој ствари. У Млетцима еу се држалн начела, да нотпомажу и да негују наклоност миланских свилара, који су хтели да нређу у бергамску област, те су им тамо давали многе користи, а нарочито безбедност, без које све друго није ништа вредило. Али као што ће увек трећи да се ма и најмање користи, кад се двојица љуто дохвате, тако и Бортоло доби, не зна се од кога, новерљиву иоруку , да Ренцо није по све сигуран у оном селу и да би боље чинио , кад би отишао у другу какву фабрику, па да и име промени за неко време. Бортоло разуме миг, не питаше друго , пожури се да јави свом рођаку, узе га са собом на лака кола, одведе га у др.угу свилару, на својих иетнаест миља оданде и под именом Антонијо Риволта прикаже га власнику, ко.ји је такође био из миланске државе и његов стари познаннк. Ако је година и била мршава. овај се не даде молити да прими радпика, кога му је као поштена и вешта преиоручио поштен човек, који се у послу разумевао. После се само могао радовати, што што је тога момка Добио, а у прве чинило му се, као да је момче нешто наглуво , јер кад би га викнулп Антонијо ! обично не би се одазивао. Мало после ево из Млетака благе наредбе каиетану у Бергаму, да потражи и даде извешће, да ли се у његовом иодручју, а поименце у том и том селу, налази такав и такав човек. Капетан учини онако, како је разумео да се иште, пошље нечући одговор, који спроведоше посланику у Милан, а овај га достави дон Гонсалу Фернандесу од Кордове. Бнло је љубопитљивих људп , који су питали Бортола, зашто ту није више онај момак. н куда је отишао. На прво ггатање одговорио би Бортоло: јо ! нестало га је ! А да би бстао на миру од оних, који су највшне разбирали, не давајући им уз то повода да се домишљпју ономе , што