Otadžbina

110

I! Е 1> Е Н И Ц 11

видети — као да је од њих завиеило, хоће ли реч одржати и као што ииак у таквим ириликама хоће људи да чине. Међу тим ирође доста времена, а Ањеза ништа не чу за Ренца. Од њега нити писма, нити какве норуке; нико у селу, ни у околини, кога је могла запитати , не знаде јој што рећи за њега. А није она сама залуду распитивала зањ; кардинал Федериго није тек онако био бедним женскима рекао , да ће гледати: да дозна за, сиромаха момка, да је заиста одмах и пиеао ради тога. Кад се после обнлажења вратио у Милан, добио је одговор, у коме му веле, да се није могло ништа дознати за речено лице; да се заиста неко време бавио код једног свог рођака у неком селу, где ништа не знају за њега казати; али једно јутро нестало га је пзненада и сам његов онај рођак не зна, куда се део, иити може што друго него поновити неке гласове, који су се ироносили и нису се међу собом слагали: те да се момак врбовао за Леванту, те да је отишао у Немачку, те да је заглавио газећи неку реку; али да ће се мотритп, па ако се ишта поуздано дозна, одмах ће се саопштити његовом нресветлом господству. Касније овакве и друге речи разнесоше се и по леканском крају, те дођоше и до Ањезиних ушију. Несрећна жена чињагае све гато је могла, да би истину дознала, да би догала до извора том и оном гласу, али не мога доћи даље од онога веле, тато је и дан-данас довољно, да толике ствари иотврди. Каткад, тек што би јој нешто казали, ево некога, који јој каже, да све то није истина, а у замену дао би јој другу- вест, исто тако необичну и црну. Све саме празне речи — то је све. Милански губернатор и главни капетан у Италији , дон Гонсало Фернандес од Кордове, дао је преко сињора по•сланика млетачког у Милану начинити читаву грају, што је здИковац један и јаван разбојипк, вииовиик иљачкц и убиству, разглашени Лоренцо Трамаљиио , који ;је и ухваћен .знао изазвати гунгулу и ослободнти се , гато је такав зло _