Otadžbina

22

РОДИТЕ ЉИ

мајка неће заспати; мајка ће му доносити да једе и иије, мајка ће њега послужити... А кад мајка умре од туге и жалости, он ће пружати руке и викати: „о дадо"... Ту је загушише сузе. Ја рекох : Немој ти тако говорити стрина ! Код њега су доктори ; они ће њему очи сачувати. Воље, само, моли се богу, да му живота подари. А моли ћу се, рано моја !.... 0 боже господе ! Нодржи живот моме Боји !... 0 света богомајко ! Ти му буди у помоћи !.... И још дуго шапуташе стрина Марица молитве. Чича Јова само ћути и ода. Ја му рекох, да би добро било да њих двоје оду у Београд. — Не може се на колима. — Ја ћу нешке ! рече стрина. — Није нужно. — А!... на колима ћемо до Шапца, а одатле ћемо на „данчику".... Сутра дан одоше чича Јова и стрина Марица у Београд V. Пронесе се по селу глас да Бошко лежи велике красте. Сви су жалили чича Јову и стрину Марицу. Мајке уздишу; очеви наберу обрве, па ћуте.... Сваки, знаш, замисли себе на њиховом месту. Па да је бар код куће, пред очима; али у свету: то је жалост.... Босиљка се сневеселила; сад сам баш увидео да она воле Бошка.... На срећу чичаЈовану, ишо је „данчик" баш тога дана у Београд. Они леио седну па за пет и ио сати. Кад дођу тамо они нађу једног доброг човека који им показа где је болница. Уђоше они у авлију, нађоше једног чогека где стоји па га уииташе. Јес вели им тај човек — има много војника што леже од краста. Па ајде брате покажи нам где је.