Otadžbina

|> 0 Л 11 'Г Е Л. И

Оевано је Ђурђиц. Ивко још за рана запрегб коње па отишб у Шабац да довезе Бошка.... Чудна граја завладала чича Јовином авлијом: свако ти је то весело па задовољно. Чича Јова накривио „тунос" на лево уво, па само ћерета. Женскиње се устумарало — спремни, готови.... Стрина Марица само дркће од некаке потајне радости. — Ајдемо чича Јово! — Куда? — У Селениће, на славу. — Готово вала; ал, нека-нећу! — Што? — 01.у овако!... Чујеш, да си овде до сунчева смираја!... Баш у сунчев смирај вратим се ја са славе. Уђем у авлију чича Јовину. Они исти који су били — кад је Бошко полазио у војску — и сад су ту. Седе и пију.... Чича •)ова се устумарб: — Ама је и тај Ивко лењчина да му пара нема! Кад је себе отишо! Ја би до сад дошб из Београда!... А и оне раге: треба их иремлатити кољем! И мене треба, што ја не набавим коње.... Знам, сад већ отежу се кб мачке!... Ћу'де!.. Чини ми се кола ? — Јесу рече Митар - и баш твоја кола ; познб би их у иљади! Како само клокоћу!... Стрина Марица истрча на капију. Наслонила се, баш, кб оно пре две године. У једаред цикну: —- Ево га! Ево га! Сви истрчасмо. Она га загрлила па га љуби и не пушта. У тај пар чича Јова: Камо га? Камога?... Аа-е-во га! Одиовамо! Оди овамо !... Бошко му приђе руци. Еј Велинка! Дај ту свећу да видим добро овог војводу! Чек! Оди да се пољубимо!... Како се убелио! ко Латинче! Славе ми јес ко Латинче!... Амачекај!... Погледајте