Otadžbina

1' 0 Д И Т Е Љ К

Амин да бог да! рекоше они. — Сутра на вече долазимо на прошевину. Добро ми дошли! - - Тако! А сад ти зете: пољуби тног старда у руку, Је л тако баба? Јово, брате!... грцаше стрина. Митар се најпре пољуби с Бошком па му онда даде руку. — Тако ја оћу!... Децо дајте ми да се опијем!... виче чича Јова.... Око поноћи дошо сам кући мртав пијан.... Тако је то било!... Свилеува. Јан. М. Веселиновић

НА СРПСКС-БУГАРСКОЈ ГРАННЦН 1885 (и8 ДНЕВНИКА ЈВДНОГ РЕЗЕВНОГ ОФИЦИРА) 10 ог Октобра 1885 нримио је командант 1-ог пука од свог деташираног првог батаљона извешће : да се бугарска одељења из Ћустендила, преко Побијеног Камена, прикуиљају у селу Божиди и Топлом Долу, која места леже спрам Панчинога гроба и Билинога кола. Пуковар јс одмах ово извешће саровео своме дивизијару с молбом за пгго скорије на,ређење и са учтивим мишљењем : да би требало како Панчин гроб и Билино коло, тако и Букову главу носести и утврдити. Овај његов извештај укрстио се са деиешом команданта дивизије од истога дана, у којој му се ирепоручује да изволи иареднти да стражари и друга одељења избегавају сваки разговор и састанак са бугарским војницима и људима отуд. Сутра дан добио је наредбу услед свог извешћа, депешом, у којој му се наређује да носедне према бугарским тру. пама које се прикупљају код Божице и Тоилог дола најуде-