Otadžbina

НА СРПСКО-БУГАРСКОЈ ГРАНИЦИ 1885

51

„зекциру" зар се није могао позвати на копање други или трећи позив? Зар би нам шкддило нешто да смо за ово шест недеља утврдили Пирот, Плочу, Ниш, Зајечар, Бољевад, и Књажевац ? Међутим чујем да су Бугари утврдили и она места, где нам се према нашој концетрацији не могу ни надати, а на Сливници су, како читам по бечким новинама, подигли читаву Плевну. „После, уредбом је утврђено да главни ђенералштаб образује са неким особл>ем министарства војног врховну команду. Међутим није тако учињено. Ако главни ђенералштаб није имао способних официра, онда их није требало тамо ни држати. Свакојако официри повучени са друге службе у врховну команду, не могу одговорити своме позиву, јер нису темељно проучавали околне земље, нити су имали потребе да размишљају о ратним и операционим шгановима, који могу затребати у разним евентуалностима, а главном је ђенералштабу баги то служба у мирно доба. Даље је учињена погрешка што је војска сада реформирана, када се већ налазимо у очи рата. Оно истина ово реформираље одговара бол^е фактичном стању ствари, иошто резервисти ирвог иозива, који Ћису служили у сталнот кадру. нису никако ни иозвати, али ипак нове форме правиће, бојим се, у рату забуну. „Папослетку ја мислим да нам је главна погрешка нгто смо сувише мало снаге мобилисали. У место пронисних 60 батаљона активне војске, имамо на лицу, заједно с онима у гарнизонима свега 43. Што је то за један офанзивни рат, па макар то било и противу Бугарске? — Ама шта вам се то тако не допада у саставу врховне команде? -— упитах ја и нехотице мало иикирано, јер на крај краја, и ја сам један начелник у њој. Он се само насмеја иа рече: — Раг(1оп, ја нисам мислио на састав стручних одељења у врховној команди, ако би се и ту, могла учинити 4*