Otadžbina

НА (ЈРПСКО ВУГАРСКОЈ ГРАНИЦИ 1885

која скромна примедбица. Ја сам иоглавито иишанио на састав оперативног одељења. — Па шта вн имате да замерите пуковнику Драгашевићу или потпуковнику Јоци Атанацковићу? Цео официрски кор рачуна пх међу најспособније ђенералштабне официре српске војске. — Немам ја ништа лично да замерим ни тој двојици ни трећем Јоци, који је шеф штаба врховне команде , али се инстинктивно бојим да ће ,,те три Јоце-"' постати фаталне нашој војсци. На томе се растадосмо. Ја прогунђах за њим: — 0 зависти, паклена кћери злобе! —

ПИРОТ, 24 Октобра 1885. Сад је већ не само војска у очајању од ове неизвесности, него и ми у врховном штабу. Шта се ово ради? Пре три дана заповест свима трупама да се ностроје на самој граници. Оне, које су за то имале на расположењу добре друмове, страдале су само од ружног времена , т. ј. страдали су им опанци, јер, и то нисам знао, да са свим нови опанци пропадају за један дан марша по блату! Али моравска дивизија са њеним алпијским маршем V Она је имала да се пентра уза таке врлетн, на којима пешаку треба два сахата да се попне само сто метара у висину. Ја како ли су тамо топове извлачили? Ла ипак су за 48 сахата савладали све тешкоће и Моравци су сад горе над Трном. Али кажу официри којп познају дотично парче наше границе, тамо горе је тако мало простора, да се ни она два пука што их Топаловић има са собом, не могу тамо сместити, бар не на дуже време , него мора ирелазити гранипу. Стога је ваљда и наређено да врховна команда иде у Пирот. Министар нам при растаику рече да ће он с Ераљем еутра дан такође овамо.