Otadžbina

6(32

ПРИВРЕДА. У СРБИЈИ

хватати. Али у колико се ратарство ширило, у толико је оно отимало иоље еточарству. Та парница између ове две привредне рраие иашега газдинства води се живо и данас, али све на штету сточарства, прем да је још далеко оно време, када ће се за њ моћи казати да је сузбијено. То и јесте узрок што се данас још не може говорити о главноме карактеру нашега пољопривредног газдинства. Наши планински крајеви, у којима би главна и најкориснија нроизводња ваљало да је стока, сточне сировине и млечна индустрија, не дају нам јасну слику нланинскога газдовања, јер се ратарство мучи да и тамо продре где му се и најмања згода укаже. У равним пределима опет и по нижим, брежуљкастим заравнима, где би природно било да ратарство има потпуну владу, ми видимо да народ не може још никако да се окане држања стоке у што је могућно већем броју. Па тако исто и у самоме ратарству још нема јаснијега обележја у поједииим му врстама. Истина, у неким крајевима почиње преовлађнватн производња стрмнина, каб што је у Стигу, Јасеници, Мачви, Тамнавској Посавини, Добричу и још понегде, али би и пак било претерано слободно извођење, да су у тим крајевима стрмнине главна производња. Најкарактеристичнију још слику код нас даје нропзводња кукуруза. Равнице поред Мораве , Тимока, Горњега Пека, Колубаре , Љига, Дрине, Јабланице, Ветернице и многе друге, пајглавнији су извори кукуруза, који је и главна и готово искључива производња тих крајева. а) Ратарство. Ратарство у различиим нашим крајевима показује различне ступње савршенства, нрем да је, у опште узето , врло несавршено. Њива, ношто је пеколико година узастопце засејавана, ставља се под угар за једну иди више година. За то време она нити се оре нити копа, да би се живица ширим додиром са ваздухом осназкити могла, већ се оставља само да се „одмори." Но земља нод угаром не остаје и пак са свим на миру, јер се.обично унотребљује у време њена одмора за па пњак, чиме се и онако слаба корист од простога одмарања смањује, јер стока, пасући, земљу угази, и тиме не само да спречава јачи утицај ваздуха но је учиии и тежом за орање. Где је живица јача и тамо, где преовлађује сејање сгрмнина, угаравање се почиње замењивати мењањем усева при засејавању једнога истог комада земље, али се и ово врши без јачега разумевања. Наш ратар почпње истина одити рачуна о томе . да