Otadžbina

ПРИВРЕДА У СРВШИ

661

вреда далеко претеншија. Тако исто, јако је раширена по Србији и лоза и шљива, од варива пасуљ и од шгдустријског биља кононља и на послетку дуван. Важна је привреда сељачка и ракија, било шљивова било комова. Ми смо овде привредне изворе нашега сеоског становништва изнели у крупним гомилама; но и из овога се види да је пољопривреда у Србији главна основа народне привреде, према којој се сви остали извори за живљење губе, јер и од самих варошана најмање једна трећипа бави се ратарством и држи стоку. Произво.ш пољонривредни подмирују не само потребу иарода у храпи и оделу, него у великим количинама претичу и за извоз. Као што смо напоменули на своме месту, у великоме делу Србије села су растурена, али ни тамо нема заокружених сељачких имања ; тога још мање има оиамо где су села збијена. У колико прикупљању и заокругљивању имања на много места смета јако испресецано земљпште, у толико му ни само законодавство није ишло на руку, нгга више, често му је и сметало. Имање се код нас још и данас може наслеђем неограничено цепати, цепању му пак иде на руку и распадање задружних ку1>а, које узима све већи мах. Колико је земље пајмање потребно средњој породици у Србији још није испитиваио, али судећи по законскоме наређењу, по коме се сељаку за дуг не може продати три хектара земље, мислимо, да ће толико бити довољно за њено издржање. НеЛика разноЈЈикост висинскога облика у Србији, која има да покаже и доста пространих, ниских равница, и доста високих иланинских предела; за тим, велика разноликост и у самоме геолошкоме саставу површине њене, створили су такве климске и земљишне прилике, које неосгг рно захтевају различне системе пољопривреднога газдовања. Но ово газдовање у Србији још није доснело до онога ступња развитка свога, на коме би се ти системи, по разликама које их иначе јасно обележавају, издвојити могли. Газдовање .је пољопривредно у нас још једнако мешовито и не даје никакву карактеристику ни за начин ни за врсгу нроизводње,; па ту нам карактеристику не износи на видик ни трговачки промет нојединих крајева. У почетку овога века Србија је била чисто сточарска земља; ратарство је тада у њој једва подмиривало домаћу потребу. Прем да се од вина и од ракије, као и од других гдекојих родова земаљских могла ио која пара добити, али је то све било ништа према рогатој марви и свињама. Са ослобођењем Србије пак, када се становништво у њој поче намножавати, стаде ратарство нолако корена