Otadžbina

ПРИВРЕДЛ У СРБИЈИ

665-

засејаног, а на име 350.000 хектара. Од отрмних асчта највише сесеје пшенице; она захвата добру трећину земље стрмнином засејане. Јечам захвата 90.000 хк., раж 85.000, овас 75.000 хектара; остало је под крупником : ово све, наравно, само по приближној оцени. Од пшенице сеје се само црвенкаста сорта, а белије врло мало и понајвише у повим нашим крајевима. Од јечма се сеје четвороредац а врло ретко шесторедац и дворедац; од ражи само једна сорта, загаситије боје; од овса само она сорта с кунинастим класом; исто тако и од крупника, једна једина сорта. У планинским окрузима, у југозападној Србији, сеје се још и просо и хељда, али у маленим размерима. Од стрмнина једино се ишеница сеје с јесени у већим размсрима; озимца јенма и озимице ражи веома је мало. Озимице пшенице сеје се толико колико и јарице, а што се не сеје и вишеузрок је што нашем земљораднику пе достаје за њу земље. Ако има угара он ће је посејати тамо, али ако нема угара ои је обично сеје на кукурузишту; но како кукуруз доцне досиева до брања, то кукурузиште може за сејање озимице бити спремно тек ако су јесени лепе и дуже. Озима жита могу успевати готово свуда где успева и кукуруз. Озима пшеница тешка је 72 до 75 кгр. на хектолитар; у бол.им годпнама бива и тежа, нарочито у округу крагујевачкоме и смедеревском, а просечни род стрмнина на једноме хектару износи 700 килограма. Кроз последњих иет година извозило се ншеницеиросеком годишње: 35,393.830 кгр. Пшенице и јечма сеје се највише у шабачкоме, ваљевском,. београдском, смедеревском, пожаревачком, крагујевачком, ћуприском,. књажевачком и нишком округу; ражи у новим окрузима, за тим у књажевачкоме п крушевачком округу; овса у крушевачком, чачанском, ужичком, црноречком и ћуприском округу, а крупник у ужичком, чачанском, крушевачком и тонличком. Стрмна се жита производе више за трговачки иромет и поглавито за извоз, а кукуруз се сеје готово искључиво за домаћу нотребу. Извоз кукуруза не прелази преко пет милиуна килограма док стрмниие иду и преко тридесет и седам ммлиуна. Кукуруз у прохи главна је храна нашему сељаку; осем себењиме ои храни и стоку а нарочито свиње. На доста места кукурузом се зобе и коњи. Поред жита разних врста сељак у Србији обделава још и другенеке биљке за храну, али нарочиту пажњу поклања производњи пасуља, купуса, лука, бундева, кромпира, лубеница и диња.