Otadžbina

41*

ПРИВРЕДА У СГЈШЈИ

По закону о шумама шуме су у Србији општенародне , оплггинске и приватне; највећп пак део шума долази у прву врсту. По томе закону, у ошитеиародној шуми има права сваки у Орбији да ссче за своју домаћу потребу, и то бесплатно, а ако хоће да сече за спекулацију, онда плаћа неку незнатну таксу. У општинској хиуми има права на сечу свакн члан дотичие општине а за своју личиу потребу; тако исто имаправа и па жир. При оваквим одредбама законским разуме се да се шума морала затирати, тим пре, што држава ни оно мало надзора који је себи задржала није вршила. У иедостатку тога надзора шуме су у нас немилице сечене и нико се није на то освртао, шта ће најпосле од њих бити. Горосеча је у Србији истоветна са грабежи и опустошавањем; у погледу на шумско благо народ је наш радио као права распикућа , која из пуне кесе неирестанце вади а никад ништа у њу не домеће. Разуме се, где се тако ради, тамо не може бити ни помена о неговању, чувању и подизању шума, иа начин, какав заслужује овај тако важни део народног капитала. Затрвене шуме у Орбији се људском руком више не подижу: шта више, и оиде, где и сама природа покушава обнављање, народ јој по незнању и управо суровости смета. г,) Сточарство И ако се Србија са ириличним успехом отима да буде земљорадничка земл.а, опет, у томе погледу оиа није толико одмакла да би се могло казати, да је са свим изгубила карактер сточарске земље. Сточарство је у Србији не само веома важна иривредна грана него је још и данас далеко претежнија од земљорадње баш онако укуно узете; природне пак погодбе којима наша земља стојп на служби привреднику такве су, да ће сточарсхво и у будуће, до нослетка, у досадањој важности остати. Још и за иоследњих пет година, дакле од 1881 до 1885 г. годишњи извоз ратарских , воћарских и осталих биљних сировина износио је просеком : 14,432.<>70 динара, док је извоз стоке и сточних сировина износио : 22,908.600 динара. На жалост, поред свеколике своје вредности, сточарство је код нас на много нижем ступњу иапреТка и од земљорадње. Сточарство се пије код иас на бољитак окреиуло ни каквоћом ни количином; узрок је томе на нрвоме месту незнање, које се огледа у нези стоке, у избору ириплодних грла и у одгајивању приилода: за тим долазе неугодпи нолитичко-економни и трговински односи наше земље, који сметају извозу стоке и на послетку нестајање кућевне индустрије.