Otadžbina

62

НА СРИСКО-Г.УГАРСКОЈ ГРАНИЦИ 1885

добревољаца, пешака и коњаника, а да је тако тврди то, што •се патрола састоји из самих коњаника.... Чуда ради, да запишем како проводимо из' дана у даи у Пироту. У 7 сах. изјутра смо будни, али како иемамо никаква носла, јер су нам канцеларије, персонал и прибор још у Нпшу, то лежимо у кревету и читамо до 9. сахата. Жежећи нопијемо црну каву, коју ваља одмах платити, иначе неће Рабеи да нам је пошље горе. Какви ли су то ,,,пашажери'- одседали пре нас у овом „хотелу?" Затим се обучемо, сиђемо доле у кавану, која је од зоре до мркле ноћи пуна пунцита официра, јер и они немају никаква посла, него или „политизирају" или играју „фарбла" у тешке паре. Једаи је од њих за ову недељу дана зарадио равно сто дуката на фарблу. Доле попијемо још поједну црну каву или чашу вруће воде са румом и шећером, па се онда отвори разговор, који се последњих 8 дана , ама сваки дан, од речи до речи понавља, као арија каквога „веркла". — Има ли за данас какве заповести? — Нема. — Кад ли ће доћи Краљ? — Нико ие зна. — Кад ли ће нам Министар послати наше канцеларије из Ниша да се бар штогод може радити? — А ко ће то знати! — Па знам, ал овако се нпшта не ради? Свако само слеже раменима. — Чује ли се што из Вугарске, шта ли они раде? — Утврђују се. Где су пре имали добровољце, сад имају ■стајаћу војску. У Драгомаиском теснацу чекају нас са 20.000 стајаће војске, под командом самога кнеза.