Otadžbina

74

КАРАЂОРЂЕ И РУСША

гобог Императорског Величанства, тако исто као и ваш ратни друг (ратоборствугопџи ст. вами) господин Миленко , и тиме је на очи целе војске и народа словено-српског указана пажња и милост Великога ГоспоДара сверуског према њиховом војводи (полководцу). Што вам се пак шаље прави гр. сав. г. Родофиникин , то нека вам послужи као већи доказ колико је пријатно Његовом Императорском Величанству да угоди ио могућпости вашој жељи, јер ми је Господар Император наредио, да пошљем баш њега, као личност за коју су ме молили сами ваши депутати, који су к мени долазили. За то је г. Родофиникину нрепоручено, да се лично споразуме с вашим превасходством и са саветом иарода словено-српског о свима вашим потребама и начинима (остало до краја писма. као горе у писму савету). (попа) Иван Михељзон, главнокомандујући 1'одофнникпн министру иностраних дела, барону Андр. Вудбергу. № 249. Примљ. 4 Септембра 1807. год. Мил. Госп. Андреја Јаковљевићу, Пошавши из Фокшана у Србију, ја сам био принуђен путовати нолако, које због болести, које што сам се надао добити успут каква-год упутства односно овога кра.ја, усљед закљученог примирија , а за тим и мира са 4'ранпуском : ја сам истина од главнога команданта војске добио копију највишег претписа о обустављању војних операција противуПорте т али нисам добио услове накојима је закључено примирије са Франпуском, и према томе знам колико и ире. У Крајову и на острву које држе Срби, зауставио сам се такође очекујући извегаћа, према којима би се управљао у Србији ; уверивши се да бадава чекам , ја сам закључио, и надам се да нисам погрешио, да су намере највишега двора са Србијом остале ненромењене, и према томе отпутовао сам у Београд, где сам стигао 2-ог Августа. Овај крај нашао сам ра-