Otadžbina

КЛРАХОРЂЕ

И РУСИ.ЈА

зорен (порабо1ценш,1м г 1>), њнме влада неколндина која никоме не даје рачуна од онога што ради; они скушвају нриходе а неки за свој рачун скупљају и издржавају војску ; овде у Београду две личиости раснолажу свачим : командант града Младен и трговац Живковић, који је јачи од првога, Јер он има оио две стотине војника , а у граду цео гарнизон износи 120 људи. РБих двојица држе у својим рукама целу трговину овдагању, они суде и казне смрћу свакога , :;о се не нокорава њиховој власти. Српски савет који уиравља, а који они и сенатом зову, састављен је од четпри трговца, који су најпокорније слуге свију војних старешина. Црни Ђорђе признаје се у унутрашњости за врховног вођа, но командантп на границама сматрају. се као њему равни. У осталом тога човека прави страганим његова свиреиост, а његови успеси учинили су га у народу неопходно нужним, јер где год се нојави каква велика опасност, ту он одлети са својим кором у иомоћ, и свуда је његов долазак увенчан успехом.. Не држим да ће дуго живети тај човек, јер сваки дан, осем вина , нопије до две боце ракије ; он има свога секретара довољно промућурног, који, нити га куда пушта да иде,. нити да кога ирими, кад је иијан. „До денегв алченв до бесконечности, и какч, 01п» такт, и другГе военноначалвникп и градоначалБникт. не упускавт, ни одно средство накоплнтв денвги мало думан о всномошествованји наррду." Бојска их ништа не стаје, јер сељаци морају да ратују о својој храни и са својим оружјем, и смењују се на четири месеца. Старешине су до сада добављале оружје из Аустрије, па су га онда продавале сељацима по дуплу цену. Новци, које је од времена на време слао највипш двор , већим делом „досталист, вт. добичу Черному Георгију одному", јер су прво у његове руке долазили. Ја сам сада од новаца, који су ми поверени, не казујући Србима колико их имам , дао ио захтеву српских пуномоћника три хиљаде, дуката Миленку, као ономе који ратује најближе к нама, и који стоји нонајдаље од Србије; поменутим пуномоћницима дао сам пет стотина педесет дуката