Otadžbina

94

Р Е М 0 Н

— Деда, хајде брзо кући, имамо један велики хлеб, који је охац донео! — Ах! ах! онда ће мо се частити веселниче мој! одговори старац. Али прво скини капу овом господину: њему хнала, кроз неко време, имаћемо и колача. Дете застаде зачуђено преда мном, аја се користих тим, да му спустим један луидор у руку, и одох. Иослеио сахата, кад већ бејах на сто корачаји пред замком, чух да ме неко зоне, и видех Бернажа који ми сан задуван рече: — Ви сте погрешили! Мислилп сте да сте дали један марјаш маломе.... а оно 1е лен наполеондор! — Нека мој добри Бернажу, опростите мп , то је поклон који сам хтео дати детету, ни не ћете одрећи то- задовољство вашем будућем ортаку? — Е добро, ако је тако, одговори он гледајући ме узбуђено, можете рећи, да измишљате лепе радости... Добро... добри људи се разумеју и са мало речи, одиећу матери детињи ноклон. — Збогом ортаче мој! додаде, погледавши ме ђаволасто, а једна му се суза спусти низ лице. И оде трчећи нравце у село. (Настаниће се) — Н»н РЕГУЛИСАЊЕ ЂЕРДАПА У КОРИСТ ПДОБИДБЕ од Јована СтеФанови^а ЗЗи-тговсзгсг' Берлпнски закључци ставише Аустро-Угарској царевини ■одпосно краљевиии Угарској задаћу, да регулише Дунав дужом од Голупца па до Сипа, у корист међуиародне пловидбе, и да уклоии све у тој дужи сметње које се налазе за бродарство, које се тамо појављују у облику стена, које из дна дунавског корита избијају.