Otadžbina

Р Е М О

493

— Ништа, рече ми она окрећући очи на страну. Била је бледа и дрхтала је. — Ах! Вами је нешто тешко, ја то видим. Маркиза вам је рекла што год што вас је дирнуло; поглед вам се на једаред следио, ви нисте више она Мара, која ме је љубила!.... — Нисам имала право, одговори она ухвативши ме за руку ; опростите ми. — Али рука вам дрхће Шта ли вам је рекла, Воже мој?... — Будалаштину.... ја ћу је заборавити. — Али ви видите добро да не можете да владате својим узбуђењем, Маро ! одговорим упрепашћен. Зар ме дакле више не волите, кад кријете од мене ? — Хтела би да сакријем своју слабост, одговори она покушавајући да се осмехне , тто је изгледало врло жалосно. — Лепо Ремоне, госпођа Керандрејска ми је рекла да ви волите госпођицу Дијану. — Какво непоштење ! повикнем ја љутито. — Ваш је нагласила . рече опет Мара , покушавајући узалуд да се покаже равнодушна, да ви долазите свако вече да се удварате госпођици Дијани. — 11 ви сте јој то поверовали, Маро ? — Не. промрмља она, нисам јој веровала.... Али, изговоривши ове последње речи, није могла да у г, уши јецање, и смејање се прегвори у поток суза, које су дуго задржаване. Стајао сам смрвљен и поражен пред овим срдачним боловима. Постиђена осећањем ко.је се противило нашој љубави . а видећи пеочекиване муке, које сам ја због тога претрпео, то анђеоско створење узе оое моје руке, чисто протествујућн против своје слабости. — Не, Ремоне, не, заклињем вам се, да јој не верујем ! говораше она испрекиданим гласом. Узалуд је хтела да се умири. Покушам да је уверавањем разуверим. — Не правдајте се, у.скликну она, мећући ми своју ручицу на уста. То би било подло.... обмана је учиннла те сад трпим.... нисам размишљала.... Лице јој беше окупано сузама, а њене слатке очи управљене на ме као да су молиле за опроштај. У забуни тих незгодних осећаја, обухватим је у своја наручија, и, као да сам хтео њену тугу да сместим у своје срце, притиснем на груди ту злаћану главу и пољубим је чистим божанским пољупцем. Она оста тако за један тренутак на мојим грудима, држећи се за руку с Мабелом, која плакаше као и ми. Занесени, опчињени за кратко време сумњом и обма-