Otadžbina

С Е Љ А Н К А

РОМАН Јакка М. БеоеланозиЈа (НАСТАВАК) VI Да видите у каки је народ дошла Анђелија !.... Још у време кад је Кара-Ђорђе закраЈинио — побегну од турског зулума из Међаша из Восне две породице; Чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу , у Глоговац, где је био бимбаша Сима Катић. Панта је био кум Катићу — јер је и овај из Восне, из Дворова — те тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље да се настане. Ту они подигну кућерке каке су могли. Панта је имао само једног сина по имену Петра. Петар је био ожењен и имао је три сина : Симу, Стевана и Нинка. Сима је био већ стас'о за женидбу, а Нинко је био јо'ц мален. Катић одмах узме Петра за пандура а чича Панта остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно мало земље. Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за мотику. Душа му је била добра пушка и нож. Катић је позн'о у н.ему јунака па га није одвај'о од себе. Он му је био као неки старешина над пандурима. Њему је само смео поверити најстрашнија места — па да се ни мало ие брине. Катић је имао један чудан обичај. Чим се Турци заћуте неколико дана — он одмах крене своје пандуре па прелази Дрину и напада Турке у Босни. Много је пута Петар осоколио у тим нападима и, скоро, никад се није без пљена вратио. Но једне ноћи они пређу Дрину а Турци их дочекају у заседи баш на самом изласку и оборе ватру на њих. Катић са момцима одмах повата бусије ; али, видећи да су Турци надмоћнији, викну : — Доста јунаци ! Дрште се за мога кулаша, он ће нас сви седамн'ест пренети преко Дрине ! Ноћ је мрачна — Турци нам неће моћи ништа учинити !.... И нагазише на Дрину. Турци нису смели из својих заседа, јер су се бојали преваре, него пуцаху у мрак. Зрна су звиждала око Катића и његових момака, али ни једно не погоди. Већ су били на другом крају и Петар, приметивши да коњ гази. пусти се и пође обали... ОТАЏБИНА КЉ. XVIII СВ. 7'2 -ГА. 35 '