Otadžbina

548

ДОБРОВОЉАЦ

14. А.1 нн један јогате но учини оно, Што намени некад српско срце боно ; Још нп један није учинио дело, Што захтева онај, што закопа бдаго, Кад укопа над њим моје мртво тело. За то труд п беше свакоме занаго ; Још ни један смртни није среган био Још ни један није турске крви лио. 15. Ја сам био племић од краљева рода, И кад тужној Босни погину слобода, П ја сам са њоме на бојишту пао, А мој отац стари прободе се мачем, Ал ме најпре овде с благом укопао, И оплако тужним, родитељским плачем ; А уз ^о намен'о да нас бране дуси, Докле земља турске крви не окуси. 16. И ја овде лежим четир пуна века Четир пуна века ова хумка чека, Да се Орбин јави, да крв турску лије ; Али то се до сад још никад не деси, Турска крв се овде још просула није. Па сад ето, ни вас срећа не задеси. Ох, доста се крви нада мноме лило, Ал туђинске крви јоште није било. 17. Сва несретна крвца, што се овде лила, То је само српска врела крвца била. Турске крви беше, када Босна пада, Када јој се тешки, смртни удар спрема ; Ал од када Турчин над Босном овлада, Од тог доба овде турске крви нема. Са сваког се мача српска крвца пере Јест, крв је све једна, а разпе су вере. 18. Но за разне вере мени није стало Због вера се благо није закопало. Нек се Срби крве још четирн века Због вере и руха. крста и корана, Још ће ово благо под земљом да чека, 11 земља ће бити чврста постојана. Док не падне овде туђинска крв права, Дотле сваки благо залуд откопава. 19. Али моје кости не могу да сносе, Да се Срби сами сатиру и косе. Кости ми се тресу, кости ми се ломе, Кад их когод јадне српском крвљу роси, П када у пустом среброљубљу своме Дође да из земље ово благо носи.