Otadžbina

ДОВРОВОЉАЦ

553

Земља је сва крвљу заливена била Арапова крв се одозго салила. 43. Ћупови су тешки бпли пуни злата Било је и сребра, ал I више дуката. Чудни новци беху — ободом неравни .' Било је и турских — њих познаше таки Ал беше и неких пара стародавних, Те им није био познат новац сваки. Било их је доста великих и малих - Копачи су крај њих ко неми стајали. 44. Овакоме је лице пуно миља било, А Иви је око чисто засузшо, Па прозбори Луни : »Ао , брате, пара ! С тим новцем би били богати и сретни. Али нашу срећу богаство не ствара Ми смо још и крај њих тужни и несретни. Док по целој Босни слобода не сине, Дотле нас јад тешки не може да мине. 45. Ово би нам могло само помоћ бити, Да можемо наше жеље испунити. Братимим те сада, ко јунака права, Завери се овде, да ћеш ово благо, Што пред нама лежи што нас опчарава, Потрошити само на сриство нам драго И на јадну Босну и слободу њену, Сенком силе турске давно покривену..." 46. Док Ива збораше, Лука, нрепун жуди, Бејаше му пао на јуначке груди. Ал кад Ива рече, да се с њиме брати, Отрже се Лука, п уздрхта лако, А не може тешки уздах уздржати, Па му рече: „стани, не говори тако, Не вређај ми само јадно срце моје Још нисам достојан те милости твоје !« 47. Па јецајућ опет паде му на груди — Био је пун туге и пламених жуди. Зачуђен га Ива на грудима глед'о Није знао откуд така туга сада, Па се беше сети и жалостн пред'о, А најзад и њега узбуђење свлнда ; А око осети душу узбуркану, Па и њему суза од узбуде кану. 48. Најзад Ива рече : „узми благо своје !" Ал Лука зајеца : „не све је то твоје ! Све се моје жеље око тебе вију Све су моје наде упрте у тебе ;