Otadžbina

554

ДОБРОВОЉАЦ

Чудне ми се жуди у грудима крију И крај свега блага не марим за с-ебе. Узмн све па носи и жељама годи Узми све, иа носи и Босну слободи !« 49. Али Ива не хте ; и једва сс сложе. Како да ноделе, а да се не гложе Одлучише тако : да се та три ћупа На њнх и на војску на троје поделе, Па да сретнн буду са свом браћом скупа, И да се са њима заједно веселе. После спусте кости, да се не растресу, Па загрну земљу, а новце однесу. 50. А сутра, чим зора с истока забели, Један ћуп се злата на војску подели. Весе.ш узклици сву гору потресу; А Ива и Лука све незнане паре, Рањеном поп Сими весели однесу, .Тер је он познаво многе новце старе, Да им он објаснп пз кога су доба, Над су толко били на дну црна гроба. 51. Чисто сину лице рањеноме Сими, Кад у своје руке старе новце прими. Разгледа их мало, па им онда рече: »То су српски новци, којих нема сада, Доста дугих лета на земљи протече, Од како се њнма нико и не пада. Нестануло српске државе и силе, Па и српске паре већ се погубиле. 52. Има и виткога млетачкога злата, Има и подоста дуждевих дуката. На њима се види Исусова слика, А око ње венап од звездица има, И лик светог Марка, као заштитника, Пред ким смерно клечи дужд на коленима. Али те ми паре нису тако миле Наше су ми паре срцс узбудиле. 53. Радостан их гледам изнемоглим гледом, И све ћу их сада описатп редом. Ето, то је новац краља Владислава, Под њиме су први повци и кованн ; Њему нек је хвала, њему нек је слава, Што су први сриски новци исковани ! С једне стране он сам, крст у руци има, А са друге Христос — оба с натпнсима. 54. А ово је опет Стеве Котромана, Босанскога бана за време Душана.