Otadžbina

562

АНТРОПОЛОШКО-КРИМИНАЛНСТПЧКА ШКОЛА

тињи чинити зла, Нужно је поменути и улогу, коју су играле жнвотнње у средњем веку у верским светковинама и краљевским олавама. У Паризу се годншње држала литија лисици, а био је и нарочити магарећи дан. Па и у самом погледу урачуњивости нзравнавали су стари закодавци животињу с човеком. Ако бнк, вели Мојсије (Исход XXI.) убоде рогом човека или жену, па од њих које од тога умре, то 11е се он убити камењем, и његово се месо не сме употребити на храну; биков се газда пак има огласити невиним.'' Под Доменцијаном је постојала казна за лава, којн би био неблагодаран своме госи. У средњем веку су такође животпње, са свим Формално осуђпване на смрт. Год. 1120. лаонски је епископ одлучио од цркве гусепнце и пољске мишеве. Венда-Сент-Ири наводи на седамдесет које смртних пресуда, које одлучења од цркве изречених над животињама — почев од магарца па до скакавца — у току од 1120 до 1741 године. Шта више, животнње су и као сведоци учествовали у казненнм споровима. Све ово по мишљењу Лакасањевом показује, да је човеку још у најстарија времена урођена идеја преступности у животиња. Но ако се она појављивала у времену Фетишнзма и средњевековних сујеверица у виду жалосннх предрасуад, данас је дужна да послужи као основа за стварање уиорсдне казнене исихологије. Он понавља изреку Ж. Леруа, да нам курјакова наравственост може човечију објаснити, и изводи из разних списа читаву масу животињских преступа. Ми наводимо овде цримера ради: отмицу у курјака, грабеж у пчела, прељубу код голубова, насиловање у коња, онанисање у мајмуна, бикова, медведа н паса, нак.шст к убиству код чижака итд. 1 ) Говорећи о одношајима, које су закони међу човеком и животињама стварали, показује, да су ови одпошаји прошли три степепа развића. Код Фетишких народа показује се тежња, да се човек и животиња у погледу казне изједначе; под утицајем метаФизике гледа се, да се један од другог потпуно разлуче; противно томе тежи се данас, да се противности — на основу теорије развнћа — опед" зближе. Заједпичке преступе, који се дакле како код човека тако и код животиња појављују, дели он у следеће класе: 1) из нагона Ј ) Као пример злоће и осетљивоети наводп он — по Кодену једно домаће псето, које је бпло принуђено, да дели своју храну с домацом свињом. Оно је ову последњу најпосле тако омрзло, да је једног даиа прекинуло свој ланац, јурнуло на свињу, нзуједало је. и умртвљеној распорило трбух ц одгрнзло ушн. Жаколио опет прича, да људи у Индији сами нзазивљу, ко^ нначе мирних живрт1ш>а као што су слонови, склоност к убпству, п то хранећп их месом.