Otadžbina

АНТРОПОЛОШКО-КРИМИНАЛИСТИЧКА ШКОЛА 563 аа храњењем (крађа животних средстава итд.); 2) из животиљског иолног нагона; 3! под утицајем материнске љубави; 4) из животињског нагона к рушењу; 5) из нагона к сујети и 6) на преступе, које животиње чине код утицајем друштвеног (животињског) нагона. Као год шта се код људи под утицајем напредовања у развићу примећује опадање, шта вшпе : ишчезавање појединих преступа, исто се тако то умањавање показује код жчвотиња , јер што се већма која врста н. пр. домаћих животиња развија, тим су код ње блажије страсти, а тим бивају ређим они иоступци, које би ми, кад би их човек починио, назвали злочинима одн. преступима, и као такве казнили. Сравњујући инстинкте и страсне и преступне наклоности људи и животиња, ми долазимо до закључка, да изучавање преступности у последњих мора бацитп светлост и на људску преступност. И по томе правници ће се тек онда избавити многих омашака и погрешака, од којих их не може сиасти ни најревносније изучавање римског права и метаФизике , када у нпз осталих правних наука буде на достојно место стављена психијатрија (која се опет без знања анатомије и Физиологпје ни зампслити не може). Ми прелазимо на Лакасањеве назоро у казненој психијатрији и статистицп. У њима је он такођер строг природњак, али далеко од крајности, у које упадају његовн италијански једномишљеницп. Изучив казнену статистику п он долази до убеђења, да је преступ један од стотпне повремених и неизбежних сапутника друштвеног живота, исто онако као и рођења, бракови или смрт. Одбацујући теорију Кетлеову о »буџету преступнооти* тврди он, да је ова изложена разноврсшш утицајима, а међу овима разликује — у главном као и Фери — три врсте: дејства Физнчко -хемиска , биолошка и друштвена (социолошка). Иротивно Ломброзу доказује Лакасањ , да образовање значајно умањава нреступност, а нарочито њепе грозније облике. Убиство родитеља и деце извршују најчешће лица, која нису ни мало образована. Али ако се под утицајем образовања умањује број преступа против живота, у толико већмарасте број нреступа против здравља (злостављања и рањавања). У даљем излагању он се већином слаже с Феријем. Али нема доста речи, да сваком приликом учиним пажљивим на пра ви задатак казненог законодавства. Он не треба да се састојп у разним новим и старим врстама кажњавања, но у отклањ&њг) околности , које ства.) ају арестуае. У перподи 1856 — 1864 године , када су били укинути (одн. суспендовани) заводн где су се могла давати ванбрачна деца без опасности сазнавања њихових родитеља , увећало се нарочпто убијање деце. Број иреступа против својпне расте у годинама кад хлеб скупља, и у томе времену сам осуђеник сматра казнени завод ире уточиштсм