Otadžbina

568

антрополошко-криминалнстичка школа

да поетоје читаве масе људи , који су већ рођењем одређени злочину и који увек сачињавају тако звану »преступничку војску.« Ова створења сматра она неиоправивима, с тога држи за најцелисходније, да друштво треба да се од њих осигура. Отуд се објашњује да већина њених поборника захтева одржање смртне казне. Но као да Фери иде овде најдаље кад узаикује. »Смртна је казна нацртана у сваком углу васионе и у сваком тренутку друштвеног жнвота. Оиа не противречи праву, јер ако је неопходно потребна, онда и са свим праведна. Сам напредак""сваке заједнице врши се одбирањем, у коме се слабији потчињавају јачима и пропадају. По томе одбирање, које би друштво у својој средини извршило истребљењем елемената, који су му на штету, не само да би било у складу с правним већ и с природним законима.« 1 ) Но нова школа је показала да је пријемчива за сваку корисну промену. Она је многе од својих практичних захтева, уверив се да не одговарају циљу, напустила. Ми смо уверени да ће опа у току свог даљег развитка и напретка наћи срества, којима се друштво може сачувати од опасних злочинаца, па да се ипак не мора служити варварском смртном казном. Тој нади нас води и та околнпст што су већ у њене редове ступили и постепено ступају поред до сад поменутих н такви научници као што су Бретон, Ортолан, Тард , Рибо и Деспих у Француској, Холцендорф, Гролман, ХоФман, Хомел у НемачкоЈ, Вилзон, Томзон, Бентам у Енглеској и т. д. Журећи се да штованим читаоцима завршимо њену преставку, која се преко нате воље мало отегла, ми мислимо да ћемо пајбоље учпнити , ако то учинимо речима једног од њених најревноснијпх присталнца, но у нсто време и настрожијих кригичара. »Криминалисти није дозвољено , велп учени Тард 2 ) да од данас буде само прост правник, да се брине само о светим правима личности и да о њима при сваком датом случају аргументише сколастичком логиком, којом се служе објаенитељи грађанских закопика. Ов мора данас бити философ у статистици и пмати пред очима увек само општп интерес. Но док нам казпепа статистика покааује преступе тако рећп у с^гоповима а преступнцке у групама , дотле иам казнена антропологија открива везу наклоности к разним преступпма с извесним телесним, наследнпм — никако чисто личним — особинама, а патологија наше душе, наоружана најновијим тековинама у познавању нервног система, принуђава, да преправимо теорију казнене одгоЈ ) Навод у Гребешцикова ]. сИ. стр. 35 3 —. 2 \ У предговору ка Спт. сотрагее.