Otadžbina

В Е Р Е Н II Ц И

569

ворности на најздравијим основима, тражећи изван појединца право начело и истините поводе његовим поступцима. 0 тога је неопходно нужно да сваки, који хоће казненим правом да се бави, изучава и антропологију и психијатрију."

ВЕРЕНИЦИ Приповетаа Алесандра Манцона ТРИДЕСЕТ ПРБА ГДАВА. Куга, за коју је санитетски одбор страховао да ће моћи у Миланску доћи са немачком војском, дошла је заиста, као што је по знато; а исто тако познато је, да се пије зауставнла овде, но је походила и опустошила добар комад од Италије. Вођени концем наше приповести, ми ћемо прећи да причамо главне догађаје овога попуштенија дабогме у Миланској, па у Милану скоро искључно; јер, тако рећн, савременн споменн говоре о овом граду скоро искључно, као што то скоро увек бива и у свему, са добрих и лоших разлога. А у овој приповести наша памера није само да истину кажемо, да опишемо стање ствари у коме су се налазила наша лица, но да уједно изнесемо па видик, у колико нам је то можно, и један део наше домаће историје не толико познат, колико разглашен. Од многих савремених нзвештаја нема ни један, који бн бпо довољан по себи, да нам у неколико даде разговетну и уређену слику, као што ни један није, да не би могао помоћи да се до те слике дође. У сваком овом извештају, не изузимајући ни Рипамонтов, који их све надмашава количином и избором чпн.еница и још више начином њихова посматрања, у сваком су изостављене важне чињенице, које су у другоме забележене; у сваке имају стварне погрешке, које се могу познаги и исправнти помоћу кога другога, или помоћу оних неколиких исправа јавне власти, које су остале издане или неиздане; често се у једноме налазе узроцп, којима се виде последице, као у ваздуху. Онда у свима влада чудна збрка са временима и стварима; то је вечито долажење и одлажење, као случајно, без општа плана, без плана у појединостпма; у оста.шм, то је најобичнији карактер, који највише у очи пада у књигама онога времена, нарочито у онима, које су писапе народским језиком, барем у Италији, а да ли је тако и у осталој Европи, то ће знати учењаци, а ми подазревамо. Ни један каснији нисац није себи предузео да про.мотри и провери ове записнике, да по њнма опише у свези догађаје, историју' ове куге; тако, да слика, коју од ње уопште