Otadžbina

-574

В Е Р Е Н И Ц И

у подграђу источних врата близу капуцииа; чим тамо дође, разболн се, однесоше га у болгшцу, где мицина једна, коју открише испод једнога пазуха, побуди у видара сумњу, да ће бити оно што јо заиста било; четврти дан умре. Санитетски одбор даде његову породицу оделити и затворити у кући; његове хаљине и постељу, на којој је лежао у болници, спалише. Два слулгител.а, која су га неговала, и један добар Фра тар, који га је причестио, разболише се такође до мало дана, свих троје од куге. Оумња, коју су одмах у почетку зачели у болницн о природи болести, као п мере опрезности, које су према томе узели, не дадоше да се зараза тамо више рашири. Али је солдат ван болнице оставио семе, које наскоро изникну. Први, за кога се ухвати, беше домаћин од куће, где је дошао био на стан, неки Карло Колона, лаутар. На то сви укућани тамошњи бише по наредби одборској одведени у лазарет, где их се већина разболи; гдекоји кроз кратко време умреше очевидно заражени. У вароши је зараза већ од ових била раширена њиховим хаљинама, њиховим покретним стварима, које су рођаци, укућани, млађи сакрили од ватре прописане одбором, а још и тиме, што је ње још прндолазило због недовољних наредаба, због небрижљивости у извршењу и због вештине у изиграњању тих наредаба, те она кријаше се вукући се полако цели остатак тодине и ирвих месеца 1630. године. Овда онда, час у овом, час у оном крају напала би на кога, где који би од ње умро : па ови ретки случајеви успављиваше подозревање истине, утврђиваше људе све већма у том глупом и смртоносном веровању , да то није куга, да никад није ни била. Па и многи лекари, одзивајућп се гласу народа, (да ли је п у овој прилици био глас сина божја ?ј ругаше се злогуцима, претећим опоменама неколицине, па имаше и готова имена обичних болести, којима су означавали сваки случај куге, где су бивали позвати ради лечења, макар се ова показивала уз ма какве знаке. Извештаји од оваковпх догађаја, ако су п дошли до одбора, долазили су већином касно и непоуздани. Отрах од контумаца и лазарета изостравагие сваком ум, болеснике не пријављиваш, е и од самих нижих чиновника санитетског одбора, изаслатих ради прегледа мртвих трунина, добијаше се за новац лажна сведочаства. Но како је одбор у сваком случају , који је могао да дозна, наређивао да се ствари спаљују, да се куће ставе под затвор, да се породице воде у лазарет , то се лако може замислити , колики је гњев и гунђање бнло у публици, Тадино вели : „у племству, међу трговцима и у светнни ; к јер су сви бпли уверени, да су то закерања без разлога и без користи. Главна мржа паде на два лекара: