Otadžbina

582

НАШЕ ГИМНАЗИЈЕ

Али говорити, ова тако јединетвена ствар, то.шко је лакше, него све оне друге укупно, да и ми, велим, ми људи у опште, заслужујемо у неколико сажаљења. (Наставиће се) НАШЕ ПШНАЗИЈЕ Неколика отворзна прооветна питања. I. класкцизам и реализам. Борба старога с новим, прошлог са садашњим, националног с космополитским, идеалног са стварним, сусређеног с расплинутим, догматисаног с неодређеним и т, д., на иољу гимназиском — с једног гледишта — није шнита друго но борба класицизма с реализмом. И не гледајући на све облике, у којима се јављала у разним временнма и народима, — борба је ова постала с друштвом н опет ће је с друштвом нестати. Ни један век, ни један народ па чак ни једно покољење није могло минути а да један део своје снаге не истроши у рату међу овим чињеницама. Па шта више , и у самом индивидуалном животу елементи ови воде непрекидну борбу, и у разним добима живота час један час други превлађује. Добро, дакле, схваћена и без Фанатизма појмљена борба реализма с класицизмом и обрнуто, борба је која потиче из самог развоја, из самог тога и потребе живога. Без те борбе, не гледајући на све разнолике облике њене , живот се не би могао никако ни појмити. Ето то је, у неколпко речи , значај борбе класицизма с реализмом у нашим гимназијама, 1 ) кад се ш1 ствар погледа с непартајичног и свестрано обухваћеног гледишта. А наши академичари као да се свега тога нису сетили, кад су ту недавно у својим препиркама полазили онако са уског једностраног и искључивог гледишта. ') Борба кдасицизма с реа.шзмом новеда се од скора код нас у књижевности, у аросветном савету; али је у нашим гимназијама нема једино с тога, што у њима и нема класицизма, нити га је игда до сад било. У нашим гимназијама владао је и влада пскључно реални нравац; класицизам је у њима свагда оио ех1га с!оттшт ; класични језици беху свагдз права (( пепељуга» међу осталим насгавним предметима. Да Је бар пређе било аравог класицизма у нашим гимназијама, оне би у дугом низу годпна однеговале доста зналаца, а у зналцима н доста бранилаца класицизма , и прогивницп његови били би у нашој интелпгенцији само незнатан изузетак, као што су то у свих других народа — осим иас. Прнм. РеФеренга »Отаџбине" за нросветна пигања