Otadžbina

НЕБО И ЊЕГОВ СКЛОП

21

Таких беличастих маса, таких млечних путова, па било да су разложене на звезде или не, виђено је до данас више од 6000, дакле више но што има звезда које се виде голим оком на целом небу. Небеске магле и звездане гомиле су најдаља тела која су се могла до данас догледати и то само дурбином, јер се ни јелна не види голим оком. И као год што нама те светле масе изгледају слабе и невидљиве голим оком, тако исто и наша кумовска слама, оданде гледана, изгледа као беличаст прстен слабе светлости. Можете ли сад себи представити шта је то небо и чега има у небу, т. ј. какав је његов склоп? Није небо разастрт шатор изнад наших глава. Није небо кристалан покров што се тамо далеко наслања на нашу земљу. Нити има само једног неба, нити их има више наслаганих једно над другнм. Небо није ни плаветни ни румени ваздух, који ми често и не знајући зовемо тим именом. Небо је бескрајни простор, који се пружа на све стране и коме крај не можемо ни замислпти. По томе небу, по томе бескрајном простору су разбацане, не без правила, више кумовских слама, више звезданих гомила и маглица но што ми видимо звезда голим оком на целом небу. У свакој од тих звезданих гомила има хиљадама и милијунима звезда т. ј. сунаца. Једна од тих звезданих гомила јесте наша кумовска слама у којој има више милијуна звезда, Једна од тих многих милијуна звезда јесте наше сунце. Врло је вероватно да око већине од тих звезда има већи или мањи број мрачних тела, која се зову планете; за неке звезде имамо разлога тако да мислимо, за неке не знамо ништа а за наше сунце знамо, да око њега има неколико стотина тих мрачних тела, већих и мањих ближих и даљих од њега. И једно од тих мрачних тела јесте наша земља. ■> Дакле цело звездано небо, колико ми са наше земље можемо догледати, и у коме има милијунима и милијунима звезда, јесте само једно острво у безграничном океану који се зове небо, то је тек једно село у великој васионској држави. Па кад још помислнмо да ваља милијунима година путовати најбржом железницом те стићи са једне звезде на другу, онда тек видимо да је васиона много већа много пространија и много величанственија, но све што нам је наука до данас открила, но све о чему је п цајразузданија машта могла да сања. Још то није све. Све те звезде, којих смо милијуне видели само око нас, у нашој кумовској слами, све се те звезде крећу, ни једна није мирна ни уморна. За иста ствар чудновата, неочекивана, непојмљива али истинита. Свака од тих звезда креће се по небу тако брзо да топовска кугла, која се за нас креће огромном брзином, из-