Otadžbina

22

С Е Љ А Н К А

гмеда да је у миру према њиховом кретању. Сунце, земља, звезде г не крећу се брзином од 10, 50, 100, 500 метара у секунди; њихове се брзине рачунају на 50, 100, 500 хиљада метара сваке секунде. Све то дети, јури, пада, витла се и окреће нечувеним брзинама а нама све то изгледа тако мирно, тако непомично, и тако сићушно, да смо могли за толике стотине година мислити, да смо ми средиште овога света, да смо ми у срцу васионе, и да је све то само нас ради створено..,.

С Е Љ А Н К А РОМАН Јапка М. Веселановиба (НАСТАВАК) IX. Анђелија је вршила своје послове на задовољство свију; нарочпто је Живана била њом задовољна. Нигде није стајала свакад је посла налазила. Живана је се свуда њоме хвалпла. Дођу жене из комшилука — кад је какав светачац — на посело, а она не уме да је се нахвалп. Једаред јој баба Симана рече: — Ново сито о клину виси, Жико! — Није то!.. Знам ја шта је — шта!.. Погледај јој око, погледај корак па види шта вреди!.. Не варам се ја!.. А да би Анђелија веселија била — испроси Станин отац Марко, Ику за Перу... Кад је то чула, ко да је се из нова родила. Вели Стани: — Не бих била веселија да ми се мој отац доселио у Глоговац!.. Једног јутра — а то је на нетнаест дана по свадби — викну чича Стеван Саву па му рече: — Деде, море, опреми се, појаши коња па да одеш до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију, да га чекам у недељу, да ми дође »у пријатеље." Анђелији залупа срце живо. Та ево доћи ће јој бабо и нана и... дал ће тетка ?.. доћи ће и тетка сигурно... Па да их опет види, да их љуби у руку, да им каже: да се не брину јер је њој добро. »О боже хвала ти !.. о боже хвала ти !® — шапуташе она у себи. Па по Саки поздравља по иљаду пута: и бабу, и нану, и чику,. и тетку и стрину и снаје, и децу — ама све....