Otadžbina

1КЕЛЕЗН! ЕЧКЛ СЛОБРАЋЛЈНА ПО.ШТИКА СРБИЈЕ

сирове продукте превлаче данашњим главним пругама, као и Дунаву п Савн. У старо доба. корисна употреба српских рудних производа била је најсилнији извор прихода државних. II ако су тадање потребе земаљско биле мање но данас, то је н корисна унотреба рудника била на много ннжем ступњу, а данашње методе напротнв ујамчавају много лакше и корисније копање руда. Србија има гвожђа, олова, бакра, живе, антимона, молибдена, злата, сребра, никла, цинка, цина, угља и параФннског шкри .Бца, сем тога мермера, графнта, цемента, порцуланске зем .ће, креде, гипса, и т. д. па врло вероватно и со.ш у пределу око »Сабанте« код Крагујевца, Ваљева и Зајечара. До скора простор под шумом у Србији стојао је у зразмери ирема целој површипп као највећп у целој рЈвропп н то око '18 процената. Па шта више и данас површпна под шумом износи око 35 до 40 процената, што према целој површшш Србије — која 4,858.200 хектара има — износн још увек око 1,800.000 хектара. Румунске шуме износе око 16°/ 0 , у Мађарској 29°/ 0 у Аустрији 31°/о> У Шведској 3, °/о> У Русији 44 °/ 0 површине дотичне земље. Србија дакле има још увек колоса.ше шл 7 ме, које дају богат материјал за извоз, а без да штете земљи нанесу, ако се од стране народне привреде уведу такве наредбе за горосечу, које шумарство дозвољава, ако се ого.шћена места повом шумом засађу.ју а подмладци од затирања стоком заштите. У српским шумама има растовине, буковнне, јаворовине, линовнне, јасеновине, лужниковине, јеловине и т. д., има читавих шума ораових и другог корисног дрвећа. Али су до сада оскудевалп подесни путови за јевтино транспортовање за извоз, због чега се баш напротив тврдо п меко дрво сваке врсте из Аустрије, Крајнске, Горње Мађарске, Ердеља и пз Славоније, довози к нама, у Србију, богату шумом, и јевтиније дође но сраско дрво. Шта више и дрво за гориво доноси се из иностранства. Сем тога, Србија има много хладних и топлих минералнпх нзвора и индиФерентне топле изворе, (терме), које — ако се споредннм железницама споје са главном пругом — обећавају велику будућност. Врањска сумпоровита бања 85'6°С најтоплији нзвор у Европи), даље, сумпоровите бање: Рпбарска 38-7 С., Брестовачка 40'0° С. Шарбаначка 28-7°С., Гамзиградска 40'0° С., Вишњичка, н они извори