Otadžbina

566

ЖЕЛЕЗНИЧКЛ САОБРАЋЛ.ШЛ ПОЛИТИКА СРБИЈЕ

II тако већ нренеражен и уморан од погледа на невољу, стиженаш момак на врата од лазарета , где се можда више људи било искупило, него ли што их је било растрканих по целом оном простору, којим је био прошао. Он застаде пред овим вратима, уђе под свод, па један часак оста непомичан насред уласка. (Наставиће се) •»«•КАКВА ТРЕБА ДА БУДЕ ЖЕЛЕЗНИЧКА САОБРАЂА.ТНА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ као колча изгае^у Европе и Истока ОТУДИЈА ф. Г. Винтера (СВРШЕТАК) VI, Грађење оних саоредних железнпчких аруга, које унутрашње округе земље везују са главном аругом као и оних, која увоз и извоз сусвдних земаља олакшавају. У самоме приступу, ми смо говорили о систематичном уређењу румунских железничких мрежа и овде ћемо само напоменути, да су тамо главне пруге са нормалном ширином колосека (размаком шине) а споредне (секундарне) железнице индустријски и рудни колосеци напротив са узаним колосецима положене. Истина, ова је земља због рђаво изведених првих железничких пруга, велике жртве поднети морала, и услед данашњег ве.шког раширења железничхих мрежа јако се задужила, али саобраћајна политика ове земље дејствује непопустљиво и свесно своме циљу да разгранатим мрежама својих железница, унапређује и подиже народно-економске интересе, и ту своју истакнуту циљ заиста ће и постићи на благо свога народа и државе. И Србија је нозвана, да у интересу своје не мало знатне трговачке будућности, даље с погледом на стратегијске и политичке обзире, ускори довршење својих транзитних линија са огранцима у упутрашњости земље, те да свима својим држављанима и општим захтевима саобраћаја одговори. Унотреба, односно извоз минерала који још леже у земљи не експлоатисани, корисна [употреба тако великих шума, захтевају н даље гранање вициналних железница, Зкојима би била циљ, да ове