Otadžbina

БУГАРСКЕ ШКОЛЕ ПО МАКЕДОНИЈН

•у црквеној управн српске пећске патријаршије одржала, особито у северној Манедоннји, до у другу половину XVIII века. Отуда македонске народне умотворине чине већим делом целину са српским народним умотворпнама. Сродност језика тражи нарочиту студију. Узгред можемо толико казати да се старо словенско жд и гиг, по коме је Ђ Даничић делио језике словенске, у македонском говору редовно одмењује српскнм гласовима ђ и тако да је у Македонији бугарско жд и шт на тим местима непозиато. По том се македонска акцентуација знатно дели од бугарске, а више наслања на српску косовско -моравску акцентуацију. Цела Фонологија македонска има такође много сродних закона са ерпском фонологијом, и са српском се фонологијом слаже (што је врло зиатно) у свакој тачки, у којој се с бугарском фонологијом разилази. У лексичком погледу нема много разлика ни међу српским и бугарским, али и опет где се год македонски 'Од бугарскога лексички разликује, подудара се са српским, а то је подударање често врло знатно наспрам бугарскога. Данашње као и старе везе са Србијом састоје се у силној комуникацији македонског становништва, које иде на зараду у Србију, и у сваком је месту познато. То долази отуда, што су путови Македоније на север најотворенији према Србији, и што су земље својом геограФском пластиком једна с другом везане. Нов железнички иут од Солуна к Београду не^е бити без утицаја на ове везе. Приврженици Грчке састојесе из Грка, којисеу јужној Македонији јављају у чешћим насељима, а у средњој и северној имаЈу знатне положаје по варошима. Симпатије за Грчку долазе још из старих веза са грчком просветом и трговином, најстаријом у овим крајевима, и из љу -бави коју сваки народ гаји према својим старим везама, међу којима на првом месту стоји и васељенска патријаршија. Краљевина Грчка као држава много чини да ове везе сачува и да своје сународнике ■ свуда по Македонији потпомогне. Књижевност и интелигенција грчка марљиво се старају да традиционалне везе свога народа са Македонијом одрже и данас. Као лекари, проФесори , учитељи, железнички чиновници, трговци, Грци имају и осим патријаршијских представника миоге везе с Македонијом, где је њихов језик и данас много познат. Грчка црквена управа својом познатом поквареношћу управо је највише учинила да се у Македонији отвори толико широко поље бугарскоме упливу. Али то су последице, које се могу много жалити. али се не могу поправити. Везе какве нема данас међу пријатељима Србије и Грчке у Македонији. Али се опет опажа, нарочито за Грке и њихове пријатеље. да по самом инстинкту борбе свуда у Македонији тегле Србима и и српским нријатељнма. Њихове бн везе могле бити и веће, кад не 6*