Otadžbina

БУГАРСКЕ ШКОЛЕ ПО МАКЕДОНИЈП

ПокраЈ законитих патријаршијеких владика у епархијама Македоније уређена је читава добро организована црквена управа Бугарске Ексархије, која изиграва и скоро са свим засењава патријарпшјску управу. С главом у самој Ексархији, као што је горе напоменуто, та је управа у појединостима у самој Македонији организована овако. У свима македонским епархијама Ексархија држи своје протојереје, који имају добре плате. Они се налазе у Охриду, у Дибри, у Скоплзу, у Велесу, у Битољу и у Солуну, Уз протојереје је свуда уређен мали црквено-школски савет, који управља свима црквеннм и просветним пословима епархије. С тим својим саветом а покрај живих грчких владика ови протојерејн управо врше дужност бугарских владика скоро у потпуности. Они се старају о распореду свештеника п о њиховим парохијама. Они бирају клирике који ће се рукоположити на упражњена свештеничка места, и упућују их у Цариград на рукоположење ексарху. Они после те клирике као рукоположене свештенике уводе у дужност у парохији у коју је који одређен. Они врше сву црквену и дисциплинску власт над свештенством. Ваља забележити, да је у Солуну ова протојерејска служба поверена архимандриту Козељеву и да је он врши. Уза сваког протојереја налази се још и намесник, лице које може бити и грађанског реда. Овај намесник је члан црквено-школског савета, он је помоћник протојереју, нарочито за кореспонденцију •с општинама из дотичног округа. Намеснике придаје и плаћа црквено-просветна општина онога места, у коме се налази ексархијски протојереј. Као што се види, они су као неки одасланици или представници грађанства или народа. У коме месту има и сродња школа, директор н економ школе такође су лица која се призивају у епархијски црквено-просветни савет, и имају гласа у њему. Отпор свему овоме налази се с једне стране у прирженицима Србије и у приврженицима грчкога народа и грчке патријаршије. Приврженици Србије црпу своје симпатије из старих традиција, из сродности језика (јер у македонском дијалекту има половина српских а половина бугарских особина) и из данашњих веза са Србијом. Традиције долазе из српске владе у Македонији, која се почиње (и ако с лрекидима) још из XII века, продужава јопет с прекидима) кроз XIII век, а постаје општа и стална у XIV веку (у ком су веку и Турци Македонију скоро целу из српских руку узели). Македонија је позорница првога српског јунака Краљевића Марка. Влада се српска