Otadžbina

604

СУНЧЕВЕ ФОТОСФЕРСКЕ МРЕЖЕ

Да су питања о гранулацији сунчеве површине и о постанку и узроку ФотоСФерскнх (а не ФотограФских) мрежа и сувише суитилна, види се како из овога што сам до сад рекао тако и из онога што ће следовати. Довде је г. Клерић био доследтш: он је одрицао сваку научну вредност питању о ФотосФерским мрежама као питању чисто хипотетичне природе. Одавде пак, он се заборавља па се и сам упупгга у хипотстичко нагађање узрока појави мреже итд., јер вели : . »Појави мрежа, збрисаности слике итд., могу да произиђу од хиљадама разних узрока у разним временима Фигссирања слике, а између њих биће најважнији узроци ови: тачност апарата, тачност мреже апарата за снимање, кретање наше земље и сунца итд. итд. <( Г. Клерић би стекао врло великих заслуга за науку, кад би био у стању да наброји не »хиљадама« него бар једну стотину тих »разних узрока® који могу да произведу збрисаности слике. У колико је мени познато, свега има три главна узрока, који могу да учине, да ФотограФСка слика не буде оштра него збрисана. Први је узрок кретање предмета за време експонирања; то знају и обични ФотограФи, па за то нре него што ће да отклопе објектив , опомињу свог клијента да буде миран. Кретање предмета не утиче знатно на оштрину слике само код тренутног снимања. Други је узрок кретање самог апарата за време експонирања, а трећи је кад се осетљива плоча не налази у жижи хемијских зракова, т. ј. кад плоча није у оној равни у којој хемијски зраци дају оштру слику дотичпог ггредмета. Из ФотограФске праксе односно Фиксирања слике зна се ово: Кад се ради колодијумом (пошто су сунчеве ФотограФије рађене тим начином), онда ФотограФ мора да обрати сву иажњу приликом Фиксирања слике, да се то Фиксирање изврти што је могуће више једновремено; јер ако се једни делови слике Фиксирају пре а други после, онда отуда постају мрље и таква ФОтограФија не ваља. Ако је Г. Клерић својим речима: »у разним временима Фиксирања слике« мислио да је Г. Жансен те мрље, које постају у след неједновремепог Фиксирања слике назвао ФотосФерским мрежама, онда се љуто вара. С друге стране Г. Клерић отвара места врло јакој сумњи, да је он баш са свим начисто са тим, ка1ко изгледају те мрље, а како опет ФотосФерске мреже. За тим се г. Клерић упушта у истраживање узрока мрежа па наводи и са своје стране неке узроке. На првом месту г. Клерић приписује постанак мрежа тачности (или управо нетачности) апарата. Ја не знам шта је могло навести г. Клерића да мисли да узрок мрежама лежи у апарату. Јер кад човек види и само један облик