Otadžbina

626

књижевни преглед

дошли до потпунога списка издања Вукових или дела о њему писаних, слободан сам послати вам ову белешку. 1. У Шумадинци Лј . П. Ненадовића од 1850 или 1851 има чланак Вуков »Како се где говори, с< где се излажу правила наших говора. То је од ретких чланака Вукових који је штампан у Београду, и с тога заслужује пажњу. У њему, истпна, нема нншта што се већ неби налазило у другим Вуковим књигама. Немам тачне белешке ни о наслову ни о страни и години »Шумадинкс,® али се по горе наведеном то лако може накнадно наћи у Народној Виблиотеци. 2. Под бројем 67 наводи се писмо Вуково кнезу Милошу од 1832. Ту се наводи како је Оветић из пакости штампао то писмо у новинама „Србскш УлакЋ," које су 1843 биле почеле излазити у ' Београду на српском и немачком језику. Доиста, данас је то писмо највише познато по томе издању. Али је проиуштено, те није забележено једно издање новијега врсмена, врло аутетично и које сваку пажњу заслужује. Покојни Ђорђе Рајковећ штампао је то исто писмо у „Гласг/ истине" „листу за духовне беседе, животописе и старине« који је 1885 излазио у Новом Оаду већ другу годину. Вуково писмо штампано је у броју 4 и 5 од 1885 године с овом белешком од уредника Ђ. Рајковића: »Ово је писмо сам Вук иреписао и послао на дар своме пријатељу пок. Јустину Михаиловићу, тргоицу вуковарском. А г. 1842 од Јустина га препише пок. Дпмитрије Поповић, родом вуковарац, тадашњи ђакон и учитсљ сегедински, потоњи парох и намесник сомборски, који је и мени помену ге годнне то писмо показивао. Како су пак г. Младену Јосићу уступљене неке артије од породице реченога пароха, то се и ово писмо нашло међу њима, и он нам га, не знајући да је где штампано, посла ради пубикације у »Гласу истине". Ми пак истини за љубав дужни смо овде рећи, да је исто гшсмо, које Вук од своје воље никада не хтеде дати у штампу, него је само у рукопису циркулисало, ипак и аротив Вукове воље изашло наштампано и то г. 1843 у новинама, које су тада излазиле у Београду на српском и немачком језику под именом »Србскш Улак« а немачки »ВегМасћег Соитгег «. Новине су те почеле излазити од 9 Марта 1843, а престале су 1844 год.; само пак Вуково писмо наштампано је у бр. 6, 7, 8 и 9 истих новина, с предговором у бр. 5 и споговором у бр. 10, 12 и 14., у којима ништа друго нема до саме лажи и ружења. На тим новинама потписивао се као уредник Максим Симоновић, али се зна да је њима управљао Милош Светић. Пореди: »Вуков одговор на лажи и опадања у »Српскоме Улаку к (у Бечу у штами. јерменскога манастира 1844)" По овоме севидида је ово издање Ђ. Рајковића прво издање тога Вукова дела, а да се њиме нарочито треба послужити