Otadžbina

О КОСМОСУ

125

И.ме Меркурово биће на сваки начин основано на томе, што је ова нланета веома близу Сунцу, и што је Меркур, бог трговине и саобраћаја по Митолођији с Аполоном веома често у вези стајао. Меркур се бележи знаком налик на палицу, око које су обвијене змије § и с којим се у Минералогији и жива бележи. И на Меркуру се виде мене као и на нашем Месецу. (види сл. 3 на којој М представља Меркур). Обе ове поменуте планете Венера и Меркур ближе су Сунцу од наше Земље, и окрећу се око Сунца по п\тањама, које путаша наше Земље опкољавају, па ое с тога и зову доње иланете. \ Удаљујући се од Сунца преко Меркура и Венере па и наше Земље, наилазимо иа тако зване горње ил анете, које путању наше Земље обухватају и од којих је Марс, нашој Земљи најближи. Марс нам се ноказује у мутно црвенкастој светлости и бележи знаком стрелице са штптом <3, што је био знак бога рата. У Хемији се бележи истим зиаком гвожђе, најпотребнији материјал бога рата. Ову су планету познавали и Грци и Јевреји и називали је, с њене интезивно црвене боје ватреном звездом. У Санскриту назива се Марс Амагарака или горећи угљен, па и Лохитанга или црвено небеско тело. Марс је прва планета, која ]е послужила за опредољење прве сунчане паралактике, с којом смо дошли и до сазнања праве величине овога нашега света. Марсово је кретање поред тога послужило и Кеплеру, да пронађе планетске елинтичке путање, с којима је Астрономија добила много јачи полет, но што је то до Кеплера било. Марс је прва планета, од тако званих горњих планета, која је по својим физичким особинама најбоље и позната и која се по своме Физичкоме строју и по нај-