Otadžbina

10

О СНУ И О СНОВИМА

или кад што иречујемо, онда су то илузије у правом, тачном значењу овог израза. Овакве илузије су, у стању здравља душевног, пролазне, тренутне. Ми им се, покадшто, као када у позоришту гледамо какав комад, вољно предајемо, али их, вазда, упознајемо као такве. То долази отуда, што свест, која је у непрестаној радњи, исправља овакве погрешно схваћене утиске и своди их на прави њихов облик. Када, међутим, свест није у правилној радњи, оне се ничим не разликују од нормалних утисака; за нас су оне, онда, тако исто реалне, као и ови. Тако је у душевној болести, где се оне, услед помућене свести, развијају у такозване Фикс -идеје, које и нису ништа друго, до трајне илузије ; а тако је исто, као што ћемо видети, и код снова. Ово што вам, довде, иаведох о асоцијацијама наших представа и о илузијама или чулним обманама, чини ону припрему за разумевање снова, о којој вам напред рекох, да без ње морају остати нејасни. Ја вас, дакле, молим, да имате на уму ону особину наше свести, да се поједине нредставе удружују, т. ј. да једна другу изазивљу, и да то изазивање представа бива по оним законима, са којимасмосе напред упознали; као и ону другу нојаву, да су чула наша подложна разним илузијама или обманама, доносећи нам неверне слике ствари око нас. Када ово будете имали на уму, разумевање снова, надам се,_ неће имати за вас више никаквих тешкоћа. А сада, да пристушшо, одмах, испитивању, како постају снови. Напред омо видели, да наше представе једна другу изазивају : то је општи закон, који влада целокуиним душевним животом нашим. И када у вече, после мучних часова, проведених у борби живота, после диевних брига, и свега онога, што нам је дан, добра и зла донео, легнемо у постељу, да одпочинемо, ми понесемо собом, у свести својој, успомену на све оно, што смо преко дан доживели, што смо видели, чули, осећали и желели. Све