Otadžbina

128

о к0смосу

Ове бразде не допиру свакад до краја планетиног и опажа се, да оне мењају свој изглед, кад их дурбинима гледамо. При јаком увећању види се, да с тавним браздама упоредо, теку и више других слабије тамних бразда г па да се чешће и угаситије и црвено бојене пеге но широким браздама крећу, што ће долазити од обртања Јупитерова око осе. Јупитер се бележи знаком налик на арапско четири 2Ј,, пјто је почетно слово у речи Зевс, који је по Митолођији био бог богова, јер је Јупитер, по величини својој после Сунца и највеће небеско тело у нашем сунчаном систему. До проналаска дурбина, нападан је Коперников систем света, с којим ћемо се још упознати, — али, кад је дурбин пронађен, па помоћу њега и сва четири Јупитерова месеца, онда нам овај засебни Јупитеров свет представљаше у маломе, као неки модел природни, — и који је год дотле сумњао у истинитост Коперникова система, он је могао и на самоме Јупитеру да види оличије Коперникове механике неба. Јупитер је, у велико допринео. те је Коперников систем од некадање хипотезе постао и непобитном истином. Најлепша међу свима планетама, то је планета Сатурн, која је од Јупитера много удаљенија. Сатурн се распознаје на небу својом мирном белом светлошћу и сија као звезда прве величине. Светлост је његова много слабија од Јупитерове. У Санскриту, назива се Сатурн Санајсчара, чиме се означује његово лагано кретање на небу, Грци су га звали Мирни светлилац , за разлику од Меркура, чија је светлост, као што смо видели, немирна и треперива. Сатурн се бележи знаком, налик на наше слово ђ, с којим се и олово бележи, те Да се ваљда потсети на бледу белу светлост његову. Кад се Сатурн један пут нађе на небу, онда га је лако и други пут наћи, јер се он лагано креће и го-